DAH U DUHU ŽIVOTA

DAH U DUHU ŽIVOTA

“And the Lord God formed man from the dust of the ground, and breathed into his nostrils the breath of life; and man became a living soul."—Holy Bible, Genesis 2:7 (King James’)

“A stvori Gospodin Bog čovjeka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovjek duša živa.” (Sveto Pismo, Prva Knjiga Mojsijeva, 2:7, prevod Đuro Daničić)

Čitajući komentare koje su dobronamerni ljudi poslali povodom teksta “Krst, špric i lopata”, gospodina autora Nikole Tanasića, objavljenog na vebsajtu NSPM, obogatila sam svoj rečnik novom rečju: “uraditi se” što u savremenoj terminologiji treba da znači “ufiksati se narkoticima”.

Ovakvu jednostavnost u izražavanju nisam očekivala u grupaciji posrnulih ljudi koji su, iz lako ili teško razumljivih razloga stigli na margine života, na kojoj pamet treba da se izbori za svoj primat, a snaga za svoje nenamensko rasipanje.

Upućivati SOS signal, u zemlji u kojoj ni “SOS za SOS”, više ne daje mnogo rezultata, i u kojoj tek poneki srećnik uspe da dobije materijalni dokaz da se njegov “humanitarni”, odnosno “legalni profesionalni” trud isplatio, bilo bi puko dupliranje silnih pokušaja kojima se ne bavim samo ja, kao zdravstveno-industrijski “aktivator”, već i mnogi drugi čestiti ljudi godinama.

Upućivati SOS signal, na zemlji na kojoj ni najiumućniji često nisu svesni da niko nema ”tapiju” na zdravlje, bilo bi tek multipliciranje silnih akcija koje rade brojne organizacije širom sveta, manje ili više (ne)uspešno.

Ali!?

“Uraditi se!” – Kakav jednostavan prilaz životu u kome mnoge stvari treba da budu jednostavne, pa tako i vraćanje iz narkomanije injekcijom ljubavi umesto šprica narkotika, veknom hleba umesto mrakom zagušljivih mesta, paketićima ispod jelke umesto praha, krstom ili kojim god znakom ljubavi umesto §...

“Uradi se”! – Da li je neko od nas u normalnom – neufiksanom - smislu uopšte “uradio sebe” kako treba? I da li uopšte radimo na sebi u bilo kom normalnom - neufiksanom - smislu kako treba?...

Čitajući komentare koje su dobronamerni ljudi napisali u “podnožju” teksta “Krst, špric i lopata”, bilo me je sramota što obični ljudi često konkretnije misle o problemu narkomanije od mojih odavno nenadahnutih farmaceuta i lekara...

Posebno me je prijatno iznenadilo što ne razume samo ministar Ivica Dačić, s kim sam nedavno slučajno “razgovarala” (odnosno “održala monolog”, pa se s tim složio, da je narkomanija u vezi sa farmaceutskom industrijom), već to dobro razumeju i sjajni pojedinci iz našeg naroda!

I ne razume samo sveštenstvo da je narkomanija duhovni problem, već i mnogi od nas! I to mi je milo... Samo mi nije milo što ljudi na vodećim mestima širom sveta, pa i kod nas, često ne koriste mozak, a u njemu su tolike mogućnosti...

Da ne bih i drugima i sebi izgledala prepotentna izostaviću svoje decenijske konkretne akcije a u vezi problema neregulisane farmaceutske industrije koja već više od decenije “preteć’ (globalnom!) nebu dere pod oblake” ....(Spisak je toliko dug da ga ne bi stigao ni “štap”, ali “šargarepa” sigurno!)….

Ali eto! Iako multinacionalne kompanije imaju mnogo “vrata i prozora” koji vrlo dobro dihtuju, ima jedna (balkanska) lekcija koju bi “svetski putnici” trebalo da nauče o Balkanu...

Ovde još uvek, i kada postoji “katanac na vratima”, nije nužno da se vrata ne mogu otvoriti!...

Ponekad se “vrata urade sama”, jer se u tom delu udruže roditelji, prijatelji...pravi “duh”...(i to bez boce)…

Pa da ne bi ovaj tekst bio tek moj nadahnuti “kišni leptir” u glavi (upravo sam spašava jednog lepog leptira da ga ne proguta moja mačka!), evo i nekih šturih h predloga (oni detaljniji nalaze se u Savetu za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije, već nekoliko godina):

1. “Uraditi sebe” možda bi trebalo da bude projekat Ministarstva za zdravlje Srbije kada se sledeći put naši predstavnici upute na dodelu projekata u Svetsku zdravstvenu organizaciju...(U tom projektu volonteri bi trebalo da budu svi “nadahnuti” zdravstveni ministri, sekretari, savetnici itd, oni raniji i ovi sadašnji! U tom projektu makar simboličnu licencu bi im davali neokaljani lekari i farmaceuti, ima nas)…

2. “Uraditi sebe” možda bi trebalo da bude sekcija Ministarstva za obrazovanje kada se sledeći put budu radile čuvene beskonačne reforme školstva i zdravstva (U tu sekciju trebalo bi upisati direktore i nastavnike kojima bi primereni, da ne kažem odlični, đaci davali makar simboličnu licencu)...

3. “Uraditi sebe” možda bi trebalo da bude prvi jutarni izgovoreni poziv, pre molitve, kojim bi sveštenici, u kom god Božjem hramu, na kom god jeziku, i kojim god pismom, dobrodošlicom dočekivati “čoveka” koji je privremeno ispustio “dah života” ili se ufiksan ili neufiksan bori za dah života…

Jasna Zagorac Simonović