среда, 25. јануар 2012.

POUKA O SAMOLUSTRACIJI


POUKA O SAMOLUSTRACIJI

Kao neočekivani grom iz neba, ovih je dana odjeknula reč “samolustracija” iz usta ministarke pravde “Republike Srbije”, gdje Snežane Malović. Ležerna preporuka gdje Malović doživela je više podsmeh nego kritiku, a čini mi se nimalo razumevanja.

Podsetićemo se da se za multipli oblik samolustracije – lustraciju - govornički zalagao pok. ministar pravde Vladan Batić, ali bez uspeha! Od svih istovremeno očekivana i odgovarana, postoktobarska lustracija, narodno rečeno, trebalo je da odvoji kukolj od žita, ali je izgleda žita bilo toliko malo da se ili stopilo u “kukoljsku smešu” ili nastavilo da štrči kao kakvo strašilo čuvajući domaća (ras)plodna polja svih profesija na kojima se godinama više trga nego trguje, pa se i struke batrgaju da ne bi pale u ponor smandrljanih diploma i isluženih bivših i sadašnjih republika.

Ovih decenija “ukukoljisala” su se razna samonikla društva i (ne)profesionalna udruženja, (ne)legalne komore i saveti bez saveta, (ne)vladine organizacije i agencije za prof-turistička putovanja u budućnost bez budućnosti, itd. Iz njih su se i pojedinci “užitili” od silnih žutih, crvenih, internetnih i inih bespuća, pa sve više liče na:“i drvo da dotaknu, i ono bi se osušilo” umesto na priznate barem žrtvenike, ako ne i zaslužnike normalnog puta u život.

Zato je meni razumljivo što je i Snežana Malović podlegla liniji manjeg otpora i jednostavno razdelila lustraciju svima na savest! Ova kovanica se i sama po sebi baš nekako slaže sa realnošću tekovina samoupravljanja, a i nekako je demokratska da više demokratska ne može biti, čak i kad bismo sanjali demokraiju bez kazne.

Razmislih dobro šta nam je to preporučila gdja Malović, pa videh da ipak nešto tu nedostaje – rok i pravila. (Izvinjavam se ako već postoje, a ja ih ne znam. U tom slučaju molim izvinjenje i molim da se te informacije stave na dostupnije mesto javnosti)...Jer!? Nismo baš svi pristalice roka od 500 godina za otrežnjenje od negativnosti ili jednostavno na odvajanje od svoje loše izabrane profesije. Ne snalazimo se baš svi u “poukama o pravnom leku” u presudama bez moralne i profesionalne težine, u krivičnim postupcima iz kojih se elegantno izvlače nedorasli i nelojalni podnosioci tužbi, u pravnim tužbama vođenim od strane smenjenih lica, u privrednim postupcima “rađenim” od strane ispraznih pravnih zaposlenika, itd. A i ne možemo doveka čekati na visoki savet sudstva da sređuje svoje dvorište, i to bez nas! Na sudske i advokatske komore koje vode kukavice, na profesionalne grupacije koje drže banku i banku...tako nekako!

Eto , pre nekoliko godina pisala sam o čoveku koji je samoinicijativno vratio neku štetu gospodinu za davno ukradeni bicikl, mislim u Holandiji, a nedavno je kod nas jedan gospodin vratio zemlju otetu 45’, jer se setio reči žrtve da vrati njegovim potomcima kada bude mogao. (Može li taj gospodin da se stavi na čelo srpskih zemljišnjih knjiga? Oni tamo ne znaju šta rade, odnosno traže sve na gotovo, kao da tužioci ne postoje, i to toliko dugo da svete reči oprosta lebde od plavetnila otadžbinskih zelenih polja!)...

Zaključak: Molim gdju Malović da odredi rok i pravila za samolustraciju. (vansudska poravnjanja sa oštećenim entitetima inače sledi lustracija, povraćaj imovine, profita, ugovora, itd u iznosu npr. 80% državi i oštećenim entitetima, rok npr. 3 meseca)

A dodatno molim da mi zakaže da joj predam svoje predloge za lustraciju u pravosuđu.
Ali, ne samo da bi ti ljudi našli drugi posao, i nadoknadili štetu, već da bi “posao” koji su radili našao svoj profesionalni i moralni društveno koristan epilog.

Da li ovo ikome zvuči poučno?

Jasna Zagorac Simonović
23.01.2012

Нема коментара:

Постави коментар