ANTIKORUPCIJSKI POTPIS GDJE
VERICE BARAĆ
20. maja 2005 u hotelu Palas na Topličinom vencu u Beogradu održan je Okrugli
sto “Ozdravimo zdravstvo”. Tadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević bio
je izložen suštinskim sistemskim pitanjima od strane nevladinog zdravstvenog sektora
od kojih mu je “skočio pritisak”, pa sam shodno svojim profesionalnim prioritetima
odlučila da ministra poštedim savetujući mu da treba da vodi računa o zdravlju,
a svoj sam “ustanak” na tom skupu iskoristila za pitanje dami koja je takođe
govorila na Okruglom stolu ispred za mene do tada nepoznatog Saveta za borbu
protiv korupcije. Bila je to gdja Verica Barać. A moje pitanje je glasilo: Kako
se postaje savetodavno telo Vlade Srbije? (Pitanje sam obrazložila izjavom da
mi je neshvatljivo da niko u našoj zemlji, čak ni Vlada Srbije, nije prepozao
da iz sukoba interesa generalnih zastupstava i nepravnih entiteta stranih
predstavništava farmaceustkih kuća može da izađe interes legalne farmaceutske
industrije u našoj zemlji. U nastavku sam rekla da je interes sprečavala
savetodavna kuća KPMG Jugoslavija, a koja je kasnije našla svoje uporište preko
filijala KPMG iz druguh zemalja, što se završilo i nesretnom revizijom NBJ, te
adresom jbulatovic@pa-serbia.co.yu
ustanovljenoj pri Vladi Srbije.)
Iz uopštenog odgovora gdje
Verice Barać zapamtila sam da Savet nema veze sa Vladom Srbije, što mi je bilo
čudno već prilikom prvog odlaska kod njih kada sam ih našla na istoj, “Nemanjičkoj”
adresi. A još čudnije (ali prijatno!) kada sam na dopisima Saveta koje je gdja
Verica Barać godinama upućivala u vezi mojih predmeta, ugledala memorandum
Vlade Srbije.
Moj prvi kontakt sa Vericom
Barać nastavio se ispred hotela Palas kada kada me je strpljivo saslušala da je
“vrlo konkretan visoko ekonomski interes moje privatne firme Farmest sa
belgijskom firmom Solvay pharmaceuticals Nemačka, Holandija i Francuskaposle
višegodišnje izuzetno uspešne saradnje bezočno prekinula revizorska-savetodavna
kuća KPMG Jugoslavija, savetujući Solvay-u (kao i drugim farmaceutskim kućama)
da ne treba da poštuju Zakon o proizvodnji i prometu lekova SRJ (u delu koji se
odnosi na registracije lekova. član 28, str.378, Sl.list SFRJ od 9.04.1993.). To
je praktično značilo da treba da odustanu od otvaranja firme Solvay ltd u
Jugoslaviji iako su to želeli, te prebace pravno valjano zasnovano poslovanje
sa svog generalnog zastupnika Farmest doo na crno tržišpte lekova. A Farmest je
oktobra 1999. podneo tužbu protiv KPMG Jugoslavija, da bi je kasnije proširivao
shodno učesnicima u kriminalu koji su se hronoški uplitali u predmet.”
Tako je 24. juna 2005 u Savetu
za borbu protiv korupcije Vlade Srbije zaveden “moj” dopis pod imenom “Top
business kriminal – KPMG” .
Vremenom mi je “od Vlade nezavisan”
odgovor gdje Verice Barać, za mnoge najvrednije poštene osobe na našoj javnoj
sceni, postajao sasvim opravdan zato što Kabinet premijera (premijer u množini)
Vlade Srbije, baš kao i druge institucije i sudovi nisu izgleda bili “zavisni”
da na dopise Saveta za borbu protiv korupcije tj Verice Barać i odgovaraju, a
još manje da nešto konkretno (pozitivno) i urade!
(Inače, nije mi nikada bilo nelogično što je baš Zoran Đinđić “osnovao” ovo “vladino odeljenje” jer na silne dopise, faksove i mejlove koje sam mnogo pre osnivanja Saveta dostavljala preko profesionalne i ljubazne pravnice Pisarnice Vlade Srbije, gdjice Mirjane Jeftić, i to uglavnom šefu Kabineta premijera Đinđića, Kolesaru nije bilo niti slutnje da će biti odgovoreni, a preko pravnice Mirjane Mađešić u “Krunskom” DS-u nije se moglo stići do Zorana Đinđića ni da nosiš “spas Srbije” a kamoli zdravo zrno jedne od najplodnijih kompanija na svetu (pa mi je Zoran bio smešan kada je u Sloveniji apelovao na internacionalne farmaceuske kuće za povratak u našu zemlju, a one nikada nisu ni bile otišle jer su lekovi bili izuzeti od sankcija!!!)
(Inače, nije mi nikada bilo nelogično što je baš Zoran Đinđić “osnovao” ovo “vladino odeljenje” jer na silne dopise, faksove i mejlove koje sam mnogo pre osnivanja Saveta dostavljala preko profesionalne i ljubazne pravnice Pisarnice Vlade Srbije, gdjice Mirjane Jeftić, i to uglavnom šefu Kabineta premijera Đinđića, Kolesaru nije bilo niti slutnje da će biti odgovoreni, a preko pravnice Mirjane Mađešić u “Krunskom” DS-u nije se moglo stići do Zorana Đinđića ni da nosiš “spas Srbije” a kamoli zdravo zrno jedne od najplodnijih kompanija na svetu (pa mi je Zoran bio smešan kada je u Sloveniji apelovao na internacionalne farmaceuske kuće za povratak u našu zemlju, a one nikada nisu ni bile otišle jer su lekovi bili izuzeti od sankcija!!!)
Antikorupcijski potpis gdje
Verice Barać tako se našao na “mojim” dopisima upućenim Privrednoj komori
Srbije, Vrhovnom sudu Srbije (nadzorni odbor), Ministartsvu pravde (Zoran
Stojković), Savezu računovođa i revizora Srbije (Pero Škobić, koji su jedini
odgovorili potvrđujući tačnost tvrdnje Farmesta), Republičkom javnom tužilaštvu
(Slobodan Janković), Kabinetu predsednika vlade Srbije (savetnik za predstavke
i žalbe), Specijalnom tužilaštvu, Visokom savetu sudstva.
A moj se “mali” potpis u
dogovoru sa Savetom za borbu protiv korupcije našao na dopisima upućenim
Predsedniku vlade Mirku Cvetkoviću, potpredsedniku Vlade Ivici Dačiću,
Nadzornom odboru Vrhovnog suda Srbije i u tim dopisima urgirala sam odgovore na
dopise koje im je Savet upućivao!
Našao se i na dopisu „Farmaceutska industrija
– Predlog“koji sam dostavila Savetu za borbu protiv korupcije Vlade Srbije
18.08.2008, a napisala sam ga na usmenu molbu g Zorana Gavrilovića, zaposlenika
Saveta, od 6.avgusta 2008 sa za Savet napišem šta mislim kako srediti farmaceutsku
industriju koja je u lošem stanju.
A ime novinarke Tabloida, lista
protv mafije, Nataše Jovanović našlo se na „mom intervjuu“ – njenom članku „Gde
nema propisa, caruje mafija“, objavljenom u br. 113, od 26.10.2006, a na koju
me je novinarku takođe uputio g Zoran Gavrilović iz Saveta. Taj je tekst
završio iz mojih ruku u mnogim sudskim procesima, i u mnogim kancelarijama i
faks aparatima ninstitucija.
Moja se malenkost nije nažalost
našla na obećanim sastancima sa Odborom Saveta da iznesem predmet pred Odbor, niti
u zvaničnoj javnosti, niti na obećanoj pripremi dela o farmaceutskoj industriji
na sajtu Saveta, čak ni sastanak sa gdjom Vericom Barać tokom godina mojih
povremenih dolazaka u prostorije Saveta nisam uspela da upriličim, ali sam se
sa gdjom Vericom Barać našla ponovo na ulici, i to kod Londona na pešaškom
prelazu!
(Eto, „u se i u svoje kljuse“ ponekad deluje i samo!)
(Eto, „u se i u svoje kljuse“ ponekad deluje i samo!)
Shodno svojoj prirodi koju smo
mnogi od nas sa velikim poštovanjem upoznali kroz medijske razgovore koje je
vodila u cilju borbe protiv korupcije po mnogim pitanjima, gdja Verica Barać je
naravno odmah uzela moj predmet, i dala nalog da se dopis uputi KPMG-u, ali to
nije nikada učinjeno. Moju „poštansku želju“, međutim, ispunila je,kao i uvek, pravnica
Katarina Savić, te je predmet odavno poslala Visokom savetu sudstva, naravno sa
Vericinim anti-korupcijskim potpisom. A o Visokom je za sada izlišno i
govoriti, barem onima koji čitaju novine!
Nadam se da će Savet i Agencija
za borbu protiv korupcije imati sluha i odgovornosti da predmete Saveta za
borbu protiv korupcije kojima je Verica Barać dala svoj pečat, a koja nas je
prerano napustila sa ovoga sveta, privedu pravdi i svakako materijalnom
obeštećenju.
A ja kažem: Hvala! Hvala Verici
Barać za svaki potpis...
Jasna Zagorac Simonović
Beograd, Srbija24.03.2012
Нема коментара:
Постави коментар