POUKA O SAMOLUSTRACIJI
Kao
neočekivani grom iz neba, ovih je dana odjeknula reč “samolustracija” iz usta ministarke
pravde “Republike Srbije”, gdje Snežane Malović. Ležerna preporuka
gdje Malović doživela je više podsmeh nego kritiku, a čini mi se nimalo
razumevanja.
Podsetićemo se da se za multipli oblik samolustracije –
lustraciju - govornički zalagao pok. ministar pravde Vladan Batić, ali bez
uspeha! Od svih istovremeno očekivana i odgovarana, postoktobarska lustracija,
narodno rečeno, trebalo je da odvoji kukolj od žita, ali je izgleda žita bilo
toliko malo da se ili stopilo u “kukoljsku smešu” ili nastavilo da štrči kao
kakvo strašilo čuvajući domaća (ras)plodna polja svih profesija na kojima se
godinama više trga nego trguje, pa se i struke batrgaju da ne bi pale u ponor
smandrljanih diploma i isluženih bivših i sadašnjih republika.
Ovih decenija “ukukoljisala” su se razna samonikla društva
i (ne)profesionalna udruženja, (ne)legalne komore i saveti bez saveta, (ne)vladine
organizacije i agencije za prof-turistička putovanja u budućnost bez
budućnosti, itd. Iz njih su se i pojedinci “užitili” od silnih žutih, crvenih,
internetnih i inih bespuća, pa sve više liče na:“i drvo da dotaknu, i ono bi se
osušilo” umesto na priznate barem žrtvenike, ako ne i zaslužnike normalnog puta
u život.
Zato je meni razumljivo što je i Snežana Malović podlegla
liniji manjeg otpora i jednostavno razdelila lustraciju svima na savest! Ova
kovanica se i sama po sebi baš nekako slaže sa realnošću tekovina
samoupravljanja, a i nekako je demokratska da više demokratska ne može biti,
čak i kad bismo sanjali demokraiju bez kazne.
Razmislih dobro šta nam je to preporučila gdja Malović,
pa videh da ipak nešto tu nedostaje – rok i pravila. (Izvinjavam se ako već
postoje, a ja ih ne znam. U tom slučaju molim izvinjenje i molim da se te
informacije stave na dostupnije mesto javnosti)...Jer!? Nismo baš svi
pristalice roka od 500 godina za otrežnjenje od negativnosti ili jednostavno na
odvajanje od svoje loše izabrane profesije. Ne snalazimo se baš svi u “poukama
o pravnom leku” u presudama bez moralne i profesionalne težine, u krivičnim
postupcima iz kojih se elegantno izvlače nedorasli i nelojalni podnosioci
tužbi, u pravnim tužbama vođenim od strane smenjenih lica, u privrednim postupcima
“rađenim” od strane ispraznih pravnih zaposlenika, itd. A i ne možemo doveka čekati
na visoki savet sudstva da sređuje svoje dvorište, i to bez nas! Na sudske i
advokatske komore koje vode kukavice, na profesionalne grupacije koje drže
banku i banku...tako nekako!
Eto , pre nekoliko godina pisala sam o čoveku koji je samoinicijativno
vratio neku štetu gospodinu za davno ukradeni bicikl, mislim u Holandiji, a
nedavno je kod nas jedan gospodin vratio zemlju otetu 45’, jer se setio reči
žrtve da vrati njegovim potomcima kada bude mogao. (Može li taj gospodin da se
stavi na čelo srpskih zemljišnjih knjiga? Oni tamo ne znaju šta rade, odnosno
traže sve na gotovo, kao da tužioci ne postoje, i to toliko dugo da svete reči
oprosta lebde od plavetnila otadžbinskih zelenih polja!)...
Zaključak: Molim gdju Malović da odredi rok i pravila za
samolustraciju. (vansudska poravnjanja sa oštećenim entitetima inače sledi
lustracija, povraćaj imovine, profita, ugovora, itd u iznosu npr. 80% državi i
oštećenim entitetima, rok npr. 3 meseca)
A dodatno molim da mi zakaže da joj predam svoje predloge
za lustraciju u pravosuđu.
Ali, ne samo da bi ti ljudi našli drugi posao, i nadoknadili štetu, već da bi “posao” koji su radili našao svoj profesionalni i moralni društveno koristan epilog.
Ali, ne samo da bi ti ljudi našli drugi posao, i nadoknadili štetu, već da bi “posao” koji su radili našao svoj profesionalni i moralni društveno koristan epilog.
Da li ovo ikome zvuči poučno?
Jasna Zagorac Simonović
23.01.2012
