OD KRIKNEŠ DO RIKNEŠ ili....BELI LEK SPECIJALIS?

I da nisam imala tu priliku da me posle decenijskih poslovnih prevara i institucionalno-sudskog maltretiranja pre par dana u Palati pravde obasja Blagodat da na prste svojih ruku dodam još jednu osobu od znanja i poštenja, opet  bih se u krajičku svesti nadala da se krik koji je Srbima darivcao Vaseljenski Patrijarh Bartolomej na Platou ispred Hrama Svetog Save, a prilikom ispraćaja sv. Patrijarha Pavla na večni počinak, zapatio i u nekim osnovnim ovdašnjim stvarima (a ne samo širom sveta), barem kao pogon da na (ovim) izborima ne riknemo od gomile gluposti, šićarenja, sujete i ostalih nedoličnih natezanja, istezanja i pretezanja...

Da ne bi naši sjajni matematičari, koji po svetu skupljaju najviše nagrade, crveneli od stida što potiču iz zemlje kojoj ne ide ni osnovno brojanje, a ništa manje (crveneli) i kosovski božuri od (živih) pravnika koji po svetu skupljaju svoje poene umesto (legalnih) glasačkih, evo pokušaću da dam jedan skromni predlog.

Htela bih da zamolim izmišljeni lik Ljubišu Preletačevića Belog (stranka „Sarmu probao nisi“) iz Mladenovca da svoje (izmišljene) glasove stavi na uslugu za spas obraza Srbije, osnosno da ove čudne glasove prizemni u Mladenovcu, te dopusti da se isti „zalepe“ onima kojima ljudi koji su glasali to žele...tako nekako...

Sigurna sam da bi ovaj „njegov“ gest osvanuo sa još većim divljenjem na stranicama svetskih medijask, već lek specijalis za očajaničke skupštinske klupe. Mislim da bi zauzvrat gdinu Luki Maksimovicću, koji stoji iza Preletačevića, trebalo obezbediti poslaničko mesto (i to počasno).

U slučaju da bi ovim postupkom koalicija „Dveri-DSS“ uspela da dobije svojih 0.01 glasova, a poznavajući jako dugo korene NSPM-a, biću slobodna da nešto zatražim i za sebe, odnosno za farmaceutsku industriju Srbije, a to je da mi gdin Vukadinović, ako postane poslanik, ustupi neki svoj termin da iznesem mišljenje o farmaceutskoj industriji (kroz svoj slučaj), za koju mislim da može da donese ekonomski preporod Srbije i okolnih zemalja na platformi svog stečenog kapitala.

Jasna Zagorac Simonović

Beograd, Srbija

29.04.2016

ZAŠTO?

Коментар дана
Зашто?

Јасна Симоновић

субота, 25. април 2009.

У књизи „Срби су изабрали рат“ ауторка Ruth Michell Knowles је у једном од најупечатљивијих делова ове „истините саге“ о II светском рату, описала сцену када у возу млади војник – повратник из борбе,  очајнички плаче. Он не сме да се врати кући, јер ће га мајка укорити зашто је остао жив када су сви његови другови погинули! Не знам зашто ми је ова сцена дошла у мисао док под утиском јучерашњег помена настрадалима РТС-а током НАТО бомбардовања покушавам да неком својом скромном спознајом допринесем правичном одговору и колективном олакшању на болно питање „Зашто?“ – уклесано у камену испред зграде РТС-а и у скамењеним срцима живих, које само бол може толико да скамени... Неколико дана пре бомбардовања говорило се да ће РТС бити бомбардован, као – уосталом – и мостови... Да ли је народ имао интуицију која није одмакла даље од интуиције или је имао прерану самосвест да смо толико омрзнути да ће и колатералне грешке бити „легализоване“, па ни они који су имали моћи нису имали снаге да задрже „стадо“ у безбедним јаслама... Тих дана се народ препустио колективном ужитку у коме, разумљиво, чак и одлазак на онај свет  изгледа много лепши, ако је за неку утеху... Сасвим лежерно понашање и оних који су могли да нешто учине, прилично исмевање људи који су приликом бомбардовања хитали у склоништа, чување мостова својим телима, пркосно ношење мета на својим грудима, остаће забележено као неки рецидив научене храбрости генерација стасалих на балканској историји, а безбрижно одгојених у незамисливом окружењу да икада рата може бити... Па се ја, таква и никаква, питам: Зашто колеге из CNN-а нису објавиле ударну вест: „С.О.С. Репортерима CNN-а јављено је да напустимо зграду РТС-а, остали су људи из РТС-а у њој!“ Зашто председник Југославије којој рат није био објављен (ако није!) није одмах подигао руке у вис и поднео међународном суду жалбу за нелегално бомбардовање земље? (У једном коментару на НСПМ-у објављено је да је то урадио касније, јер је његова супруга хистерисала! Хвала његовој супрузи ако је тако!) Зашто одговорни људи на позицијама на РТС-у који нису имали намеру да долазе на посао нису дали оставку када је рат почео? Зашто Amnesti internacional није раније објавио своје мишљење о НАТО бомбардовању? Зашто родбина, колеге, пријатељи који су били чули за гласине да ће РТС бити бомбардован нису „легли на праг и рекли својима: ти на посао у РТС идеш само преко мене мртвог!“, на пример? Зашто? Ова моја неспретна питања, постављена из крајње искрених намера, можда већ имају своје „зато што“, можда су глупа, можда и не постоје... Али ја бих волела да 16 неправично убијених запосленика РТС-а буду запамћени, не само као радне и храбре особе, већ и као особе које су дале свој живот  као пример другима да пре свега чувају свој живот. Jasna Zagorac Simonović http://www.nspm.rs/komentar-dana/zasto.html