DEVOJKA NA
BEOGRADSKOM ZIDU PLAČA ...OJ SRBIJO, MILA MATI
Narodne mudrosti, kao na primer “bolje sprečiti, nego
lečiti” ili sl. su veoma referentne u svakodnevnom životu, ali često nemaju
utemeljenje u praksi. Najgore je što nemaju primenu čak ni kao poslednja nada
profesionalne prakse koja po sili dužnosti ni ne treba da ih doziva u pomoć.
A pomoć je u
stanici milicije Vračara prošle večeri potražila jedna mlada devojka koju sam
ugledala kako neutešno plače naslonjena uz zid u jednoj sporednoj uličici u
koju je teško dolazilo nešto osvetljenja iz restriktivnog uličnog osvetljenja Bulevara
Kralja Aleksandra u Beogradu! I nije je dobila! Ni profesionalno, ni po narodnoj
mudrosti! Ni po bilo kojo drugoj logici...
A jecala je tako
jako da se takoreći nije ni čula...Bez daha!
I još jače od toga kada mi je potvrdno klimnula glavom na moje pitanje da li joj se nešto loše desilo.
“Da li mogu da ti nešto pomognem?” – upitala sam
Nekako je došla do daha i odgovorila: “Kako ćete mi vi pomoći kad ni milicija ne može da mi pomogne?!”...
I još jače od toga kada mi je potvrdno klimnula glavom na moje pitanje da li joj se nešto loše desilo.
“Da li mogu da ti nešto pomognem?” – upitala sam
Nekako je došla do daha i odgovorila: “Kako ćete mi vi pomoći kad ni milicija ne može da mi pomogne?!”...
Pa onda opet
potvrdno klimanje glavom dok su se potoci suza slivali niz lice kada sam je
pitala da li je neko zlostavlja i da li je to išla da nekog prijavi...Pa onda opet
dah za rečenicu: “zlostavlja me...uzeo mi je tašnu”, pa potvrdno glavom da
njeni kod kuće ne znaju da je mladić zlostavlja, pa opet do daha: “U miliciji su
mi rekli da ne mogu da mi pomognu i da ga tužim!”!!!
Iako mi kroz glavu brzometno prođe slika policijske stanice u kojoj su nedavno igrali igrice na kompjuteru kada je tadašnji, a sada bivši savetnik ministra zdravlja Srbije g. Milanović išao da preda dokumente o nekom predmetu (uzgred, da li je neko čuo koji je to predmet nosio g Milanović?!), a o čemu je više puta govorio na televiziji...Iako ne znam da li bih bila u stanju da lupim rukom o milicijski sto, ipak samopouzdano ponudih uplakanoj devojci da ponovo zajedno pođemo u miliciju, do ljudi koji treba da budu produženo odeljenje naših domova, pogotovo za mlade ugrožene ljude, i koji treba da daju sve od sebe da nam pomognu kad treba. I to svakako mnogi i čine, ali treba svi da čine!
Iako mi kroz glavu brzometno prođe slika policijske stanice u kojoj su nedavno igrali igrice na kompjuteru kada je tadašnji, a sada bivši savetnik ministra zdravlja Srbije g. Milanović išao da preda dokumente o nekom predmetu (uzgred, da li je neko čuo koji je to predmet nosio g Milanović?!), a o čemu je više puta govorio na televiziji...Iako ne znam da li bih bila u stanju da lupim rukom o milicijski sto, ipak samopouzdano ponudih uplakanoj devojci da ponovo zajedno pođemo u miliciju, do ljudi koji treba da budu produženo odeljenje naših domova, pogotovo za mlade ugrožene ljude, i koji treba da daju sve od sebe da nam pomognu kad treba. I to svakako mnogi i čine, ali treba svi da čine!
Ući u stanicu
milicije i zatražiti pomoć mnogi od nas znaju da uopšte nije lako. Mogu da
zamislim koliko je hrabrosti trebalo ovoj devojci da pokuca na njihova vrata i
zatraži pomoć!
Ne mogu ni da
zamislim kako bi se osećala osoba koja je odbila da joj pomogne da je imala
toliko snage da barem zamisli da je to njegovo dete u problemu pre nego ga “vrati
na ulicu” i uputi na dugometražne basamake suda!
Ne mogu ni da
zamislim kako bi se osećali ljudi koji su odbili da joj pomognu kada bi mogli
nekim čudom da dobiju pregled šta se sve desilo zato što su razne institucije
prosleđivale svoje razularene (ne)urađene predmete sudovima, umesto da ih sami
reše! Koliko je ljudi ušlo u kriminal, bilo kao žrtva ili kao krivac! I koliko
sve to može da košta što neko nije hteo da se podigne sa stolice i ode do
nasilne osobe ili barem zbrine devojku do njene kuće.
(A tek šta se sve dešava sa dobijenim i nedobijenim tužbama na našim sudovima, to ne treba ni da zamislim jer nekolicinu već imam “okačenih mačku o rep”, samo nikako da prođu neke “dobre kočije” kroz ovu zemlju da upecam svog partnera sa Forbsove-liste najbogatijih pa da “nas” izvučem iz jaruge tkz besplatnih, a ustvari vrlo skupih, “igrica sa granicama”! - tako nekako)...
(A tek šta se sve dešava sa dobijenim i nedobijenim tužbama na našim sudovima, to ne treba ni da zamislim jer nekolicinu već imam “okačenih mačku o rep”, samo nikako da prođu neke “dobre kočije” kroz ovu zemlju da upecam svog partnera sa Forbsove-liste najbogatijih pa da “nas” izvučem iz jaruge tkz besplatnih, a ustvari vrlo skupih, “igrica sa granicama”! - tako nekako)...
Provedoh sa
uplakanim detetom narednih petnaestak minuta.
Dovoljno da je ohrabrim da je njen pravi put da najpre ode kući i kaže svojima sve što je meni rekla, da ima problem i da ih zamoli da joj pomognu....
Provedoh onoliko koliko je bilo potrebno da dođe do svog smirenog daha.
Pokušah da joj pomognem na neki običan roditeljski način da shvati da nije važna ni tašna, ni to ružno šta joj se desilo, već život i zdravlje, njena budućnost, i da je njeni vole i čekaju kod kuće....Pokušah da joj ukažem da uvek ima u vidu da nikada nije sama ako joj neko okrene leđa i onda kad misli da je niko ne razume....Jer Bog je uvek uz nju...tako nekako jednostavno rekoh...
Dovoljno da je ohrabrim da je njen pravi put da najpre ode kući i kaže svojima sve što je meni rekla, da ima problem i da ih zamoli da joj pomognu....
Provedoh onoliko koliko je bilo potrebno da dođe do svog smirenog daha.
Pokušah da joj pomognem na neki običan roditeljski način da shvati da nije važna ni tašna, ni to ružno šta joj se desilo, već život i zdravlje, njena budućnost, i da je njeni vole i čekaju kod kuće....Pokušah da joj ukažem da uvek ima u vidu da nikada nije sama ako joj neko okrene leđa i onda kad misli da je niko ne razume....Jer Bog je uvek uz nju...tako nekako jednostavno rekoh...
Odlučila je da
ode kući. Obećala mi je da će otići pravo kući.
A ja nisam otišla
pravo kući, već u bazen...Srećom!
Srećom jer sam tako
mogla da utopim suze u vodu nad devojkom koja treba svoj mladi život da provodi
u radosti...
Oj, Srbijo, mila mati!
Oj, Srbijo, mila mati!
Jasna Zagorac
Simonović
22.02.2012
