ZVEZDANI RAZLIČAK (CENTAUREA CYANUS) ZA GDINA SVETISLAVA BASARU

ZVEZDANI RAZLIČAK (CENTAUREA CYANUS) ZA GDINA SVETISLAVA BASARU

Prvog dana ovogodišnjeg proleća (20.03.2012) u Domu Omladine u Beogradu održana je promocija kandidature dipl. hem. Aleksandra Popovića (Demokratska Stranka Srbije) za gradonačelnika Beograda pod sloganom „Ovog proleća glasam za RAZLIČAK“ i pod-sloganom „Jer nisu svi isti“.

Promociji sam prisustvovala po liniji vanpartijskog prijateljstva, a delom i po liniji svog decenijsko-vekovnog beogradskog daha-duha jer se na „tom mestu“ – u Domu Omladine (uzgred, na čijem se zemljištu Dom nalazi?) obavezno osetim nekako „istom“ sa mladima koji donose polet i kad nije proleće, a osetim se i nekako kao kod kuće, valjda zato što sam rođena sa adresom preko puta Doma omladine...

Onako kako dolikuje biljci različak bilo koje (pod)vrste, ispod promotivne „udarne“ slike ovog lepog plavog cveta obelodanjena je sve sama lepota do lepote od 21 tačke programa koje je (potencijalni) kandidat Popović podrobno objašnjavao kao njihov viđeni projekat budućnosti, a koji će se spustiti u sadašnjost ako baš njega budemo izabrali za gradonačelnika. Akademski čisto prikazao nam je DSS viziju o Beogradu – gradu uređenog saobraćaja (metro), te o Beogradu – turističkom gradu,  Beogradu – trgovačkom centru, Beogradu – gradu zdrave hrane, Čistom Beogradu, Beogradu – gradu majki, gradu univerziteta, sporta, kulture, preduzetništva, zdravih ljudi, solidarnosti, itd. Verovatno namerno, da bismo se svi oslonili na uvek dobar znak pored puta - prvi dan proleća, a možda i nesvesno da bi svoju hemiju, „razapetu“ između Popovićeve moskovske srednjoškolske i floridske masterske edukacije (ta spona je uvek važna), a i onako sportski kako dolikuje bivšem sportisti, gdin Popović je opisao čitav niz predviđenih aktivnosti koje je tako lako zavoleti...Sve do, kažem, broja 21 kada bi naš lepi grad, zar ne?, mogao postati i po zapadnim merilima „punoletan“ za neku „zvezdanu porodicu“ kojoj odavno pripada...

Moram da priznam da sam se kao „brendirana“ Beograđanka (po više osnova) navukla na viziju tako uredno skockanog programa koji bi nas i zemaljski,a ne samo virtuelno približio već postojećem „Beogradu bez granica“ (Jer, Srbija to svakako ne može biti, mislim „bez granica“, ne mogu se niti srpski kamen iz 1911, niti moj kamičak iz 2001 tek tako izbaciti iz kalendara)...
            Ali, avaj! Ne mogade gdin Popović da ostane samo na lepoj strani medalje....Ni „sto dukata“ Centauree nije moglo da skrije strašnu cifru od 400 miliona eura koja je potrebna da se Beograd očisti od svog otpada u lepim beogradskim rekama!

Promptno odustadoh od želje da saznam koliko je novca i odakle potrebno da se 21 tačka počne sprovoditi u delo!

400 miliona eura, ponavljam, reče Aca Pop, kako ga „krstiše“ na promotivnom letku, treba Beogradu da očisti otpad u rekama koje ističu-utiču u njega!!! Zanesoh se od strahote na sedištu u Domu omladine kao neki prirodan sled strahote nestalih u Rimskome bunaru, neokajanih jasenovačkih žrtvi u Savi, koncentracionih vozila koje su hvatale nedužne Jevreje po mom gradu u II svetskom, pobijenih po Adi i Tašmajdanu u mirnosvetskom...Kakva „Galenika na kolenima“ (i treba da bude!!!), setih se ja šta mi reče gdin predsednik Boris Tadić na našem nedavnom slučajnom (a mom namernom) susretu nedavno u beogradskoj Sinagogi...

Beograd je na kolenima!

I ne bih se ja, sada i pored tih „400 užasnih miliona eura“ i još nekih potrebnih užasnijih koje nismo ni čuli (zašto taj „prokleti novas“ na ovim prostorima postaje još „prokletiji“?) stavila na kolena moleći Boga da Gradu koji je posvećen Bogorodici – Beogradu - pokaže Pravi put (ako može najpre prema mom legalno stečenom novcu i profitu, pliz, i požalosta, i bite, i kako god treba, ref. Visoki Savet sudstva i Abbott Laboratories, USA ) da nisam pročitala tekst pod naslovom „Centaurea iacea“ gdina Svetislava Basare, objavljen u Danasu, 22.03.2012 (ref.1). Nadjoh se povređena!

Nađoh se povređena ne zbog mog Beograda (kriv je!), ne zbog Ace Popovića (treba da jača na kritike svih vrsta), ne zbog DSS (to smo kolokvirali 6.oktobra), već zbog Različka!
Jeste da botanika i farmakognozija nisu bile u prvoj liniji mog profesionalnog, farmaceutskog, interesovanja, ali me je jako povredilo „ofrljačke“ kritikovanje Različka.

Kako iko može biti tako nepravedan i tako rugajući prema jednom različku?! Lepom plavom različku?!...Plavom kao nebo, kao oči, kao krv, kao ...moja tastatura...

Šta vam bi, gdine Basara? Pa to je samo jedan različak! Čak i da je korov, a ovaj nije?! Postoje korovske lekovite biljke...Tolikim je očima različak pomogao...(A i „nekoristan korov“ vremenom možda takođe postane lekovit, ali to je već neka druga farmaceutska priča (koju nikako da plasiram kod Legaliste Voje Koštunice koga već nekoliko puta srećem. Rekoh mu, naime, posle promocije da moj tekst „Srpsko stanoviše dr Vojislava Koštunice objavljen u Danasu, 19.03.2012 (ref.2) shvati dobronamerno, i da treba da stignemo do farmacije, „kad smo stigli do hemija, valjda ćemo i do farmacije“, rekoh)...

Žao mi je što gdina Basaru nisam videla na promociji, izgleda da nije ni bio jer su se delili leci sa jasnim objašnjenjem.. Posedujem dva promotivna letka i dva bedža (izvinjavam se, ponekad sedim na dve stolice!), pa mogu ustupiti jedan gdinu Basari da nauči...
Verujem da nije zlonamerno, već pre skriveno posesivno (prema različku), neprimereno se narugao jednom RAZLIČKU...Lepota ponekad zaslepi i najumnije ljude...

Ali dobro! Kad se shvati da ni različci nisu isti, onda ima šanse i da se shvati da i oči ljudi ne gledaju uvek isto....Čak i onda kada su isti i u rodu, i u familiji...

Centaurea cyanus, rod Centaurea, familija Asteraceae...

Aster, grčki, znači zvezda...
Zvezdana familija....

Jasna Zagorac Simonović

29.03.2012

Ref. 1http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/centaurea_iacea.881.html?news_id=236610
Ref.2http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/srpsko_stanoviste_dr_vojislava_kostunice.46.html?news_id=236282

ANTIKORUPCIJSKI POTPIS GDJE VERICE BARAĆ

ANTIKORUPCIJSKI POTPIS GDJE VERICE BARAĆ

20. maja 2005 u hotelu Palas na  Topličinom vencu u Beogradu održan je Okrugli sto “Ozdravimo zdravstvo”. Tadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević bio je izložen suštinskim sistemskim pitanjima od strane nevladinog zdravstvenog sektora od kojih mu je “skočio pritisak”, pa sam shodno svojim profesionalnim prioritetima odlučila da ministra poštedim savetujući mu da treba da vodi računa o zdravlju, a svoj sam “ustanak” na tom skupu iskoristila za pitanje dami koja je takođe govorila na Okruglom stolu ispred za mene do tada nepoznatog Saveta za borbu protiv korupcije. Bila je to gdja Verica Barać. A moje pitanje je glasilo: Kako se postaje savetodavno telo Vlade Srbije? (Pitanje sam obrazložila izjavom da mi je neshvatljivo da niko u našoj zemlji, čak ni Vlada Srbije, nije prepozao da iz sukoba interesa generalnih zastupstava i nepravnih entiteta stranih predstavništava farmaceustkih kuća može da izađe interes legalne farmaceutske industrije u našoj zemlji. U nastavku sam rekla da je interes sprečavala savetodavna kuća KPMG Jugoslavija, a koja je kasnije našla svoje uporište preko filijala KPMG iz druguh zemalja, što se završilo i nesretnom revizijom NBJ, te adresom jbulatovic@pa-serbia.co.yu ustanovljenoj pri Vladi Srbije.) 

Iz uopštenog odgovora gdje Verice Barać zapamtila sam da Savet nema veze sa Vladom Srbije, što mi je bilo čudno već prilikom prvog odlaska kod njih kada sam ih našla na istoj, “Nemanjičkoj” adresi. A još čudnije (ali prijatno!) kada sam na dopisima Saveta koje je gdja Verica Barać godinama upućivala u vezi mojih predmeta, ugledala memorandum Vlade Srbije.

Moj prvi kontakt sa Vericom Barać nastavio se ispred hotela Palas kada kada me je strpljivo saslušala da je “vrlo konkretan visoko ekonomski interes moje privatne firme Farmest sa belgijskom firmom Solvay pharmaceuticals Nemačka, Holandija i Francuskaposle višegodišnje izuzetno uspešne saradnje bezočno prekinula revizorska-savetodavna kuća KPMG Jugoslavija, savetujući Solvay-u (kao i drugim farmaceutskim kućama) da ne treba da poštuju Zakon o proizvodnji i prometu lekova SRJ (u delu koji se odnosi na registracije lekova. član 28, str.378, Sl.list SFRJ od 9.04.1993.). To je praktično značilo da treba da odustanu od otvaranja firme Solvay ltd u Jugoslaviji iako su to želeli, te prebace pravno valjano zasnovano poslovanje sa svog generalnog zastupnika Farmest doo na crno tržišpte lekova. A Farmest je oktobra 1999. podneo tužbu protiv KPMG Jugoslavija, da bi je kasnije proširivao shodno učesnicima u kriminalu koji su se hronoški uplitali u predmet.”

Tako je 24. juna 2005 u Savetu za borbu protiv korupcije Vlade Srbije zaveden “moj” dopis pod imenom “Top business kriminal – KPMG” .

Vremenom mi je “od Vlade nezavisan” odgovor gdje Verice Barać, za mnoge najvrednije poštene osobe na našoj javnoj sceni, postajao sasvim opravdan zato što Kabinet premijera (premijer u množini) Vlade Srbije, baš kao i druge institucije i sudovi nisu izgleda bili “zavisni” da na dopise Saveta za borbu protiv korupcije tj Verice Barać i odgovaraju, a još manje da nešto konkretno (pozitivno) i urade!

(Inače, nije mi nikada bilo nelogično što je baš Zoran Đinđić “osnovao” ovo “vladino odeljenje” jer na silne dopise, faksove i mejlove koje sam mnogo pre osnivanja Saveta dostavljala preko profesionalne i ljubazne pravnice Pisarnice Vlade Srbije, gdjice Mirjane Jeftić, i to uglavnom šefu Kabineta premijera Đinđića, Kolesaru nije bilo niti slutnje da će biti odgovoreni, a preko pravnice Mirjane Mađešić u “Krunskom” DS-u nije se moglo stići do Zorana Đinđića ni da nosiš “spas Srbije” a kamoli zdravo zrno jedne od najplodnijih kompanija na svetu (pa mi je Zoran bio smešan kada je u Sloveniji apelovao na internacionalne farmaceuske kuće za povratak u našu zemlju, a one nikada nisu ni bile otišle jer su lekovi bili izuzeti od sankcija!!!)

Antikorupcijski potpis gdje Verice Barać tako se našao na “mojim” dopisima upućenim Privrednoj komori Srbije, Vrhovnom sudu Srbije (nadzorni odbor), Ministartsvu pravde (Zoran Stojković), Savezu računovođa i revizora Srbije (Pero Škobić, koji su jedini odgovorili potvrđujući tačnost tvrdnje Farmesta), Republičkom javnom tužilaštvu (Slobodan Janković), Kabinetu predsednika vlade Srbije (savetnik za predstavke i žalbe), Specijalnom tužilaštvu, Visokom savetu sudstva.

A moj se “mali” potpis u dogovoru sa Savetom za borbu protiv korupcije našao na dopisima upućenim Predsedniku vlade Mirku Cvetkoviću, potpredsedniku Vlade Ivici Dačiću, Nadzornom odboru Vrhovnog suda Srbije i u tim dopisima urgirala sam odgovore na dopise koje im je Savet upućivao!

Našao se i na dopisu „Farmaceutska industrija – Predlog“koji sam dostavila Savetu za borbu protiv korupcije Vlade Srbije 18.08.2008, a napisala sam ga na usmenu molbu g Zorana Gavrilovića, zaposlenika Saveta, od 6.avgusta 2008 sa za Savet napišem šta mislim kako srediti farmaceutsku industriju koja je u lošem stanju.

A ime novinarke Tabloida, lista protv mafije, Nataše Jovanović našlo se na „mom intervjuu“ – njenom članku „Gde nema propisa, caruje mafija“, objavljenom u br. 113, od 26.10.2006, a na koju me je novinarku takođe uputio g Zoran Gavrilović iz Saveta. Taj je tekst završio iz mojih ruku u mnogim sudskim procesima, i u mnogim kancelarijama i faks aparatima ninstitucija.

Moja se malenkost nije nažalost našla na obećanim sastancima sa Odborom Saveta da iznesem predmet pred Odbor, niti u zvaničnoj javnosti, niti na obećanoj pripremi dela o farmaceutskoj industriji na sajtu Saveta, čak ni sastanak sa gdjom Vericom Barać tokom godina mojih povremenih dolazaka u prostorije Saveta nisam uspela da upriličim, ali sam se sa gdjom Vericom Barać našla ponovo na ulici, i to kod Londona na pešaškom prelazu!
(Eto, „u se i u svoje kljuse“ ponekad deluje i samo!)

Shodno svojoj prirodi koju smo mnogi od nas sa velikim poštovanjem upoznali kroz medijske razgovore koje je vodila u cilju borbe protiv korupcije po mnogim pitanjima, gdja Verica Barać je naravno odmah uzela moj predmet, i dala nalog da se dopis uputi KPMG-u, ali to nije nikada učinjeno. Moju „poštansku želju“, međutim, ispunila je,kao i uvek, pravnica Katarina Savić, te je predmet odavno poslala Visokom savetu sudstva, naravno sa Vericinim anti-korupcijskim potpisom. A o Visokom je za sada izlišno i govoriti, barem onima koji čitaju novine!

Nadam se da će Savet i Agencija za borbu protiv korupcije imati sluha i odgovornosti da predmete Saveta za borbu protiv korupcije kojima je Verica Barać dala svoj pečat, a koja nas je prerano napustila sa ovoga sveta, privedu pravdi i svakako materijalnom obeštećenju.

A ja kažem: Hvala! Hvala Verici Barać za svaki potpis...

Jasna Zagorac Simonović

Beograd, Srbija24.03.2012