IZBORI, MEDIJI I (???)*

Pre nekoliko nedelja g Zoran Gavrilović, bivši zaposlenik Saveta za borbu protiv korupcije Vlade SR Srbije i sadašnji saradnik BIRODI Biroa za društvena istraživanja, upitao me je da napišem jedan članak za njihov sajt Medija Monitor na temu „Izbori, mediji i (???)*“ (zvezdica znači da nisam zapamtila šta je treće, a ne mogu da pronađem ceduljicu gde sam zapisala).

U to vreme niko u mom vidiku nije smatrao parlamentarne izbore nekim važnim događajem, a predsednik Boris Tadić je još uvek (ne)mirno sedeo na Andrićevom Vencu, pa sam ostala zatečena ne verujući da Zoran mene toliko može da preceni kad misli da ja o tome znam da napišem članak koji bi neko čitao!

A još kad mi je rekao i da ne bih bila plaćena da napišem tekst o nečemu o čemu ništa ne znam, zaista sam se osetila odbačenom od ovog našeg „nazovi-sistema“ u kome se neznanje skupo plaća (a koga će nam Boris Tadić ubrzo profesionalno objasniti sa TV-a kroz termin „greška u sistemu“, mislim da reče našeg ponašanja ili ophođenja!)...

Uteših se da bi honorar mogao ukaljati moju staru novinarsku naturščik i novu političku „immediate release“ tradiciju, a za slobodu mog objektivnog javnog istupanja na osnovi sopstvenog iskustva i znanja sedela bih doživotno na klackalici između mog praznog novčanika i punog stomaka sve kucajući na otvorena vrata sreće za sve ljude ovoga sveta, a ne samo za našu Srbiju...

Taj razgovor, međutim, bio je dovoljan razlog da se uputim na Medija Monitor da naučim nešto novo! Nisam bila razočarana kada nisam dobila očekivani značić zahvalnosti na jedan komentar koji sam tamo ostavila uz neki tekst, a u kome sam ukazala da je pogađanje o kom mediju autor govori na osnovu podataka koje je izneo nekako nedoraslo...tako nekako...Ali dobro! (Pred)izborno vreme ne bira koje pogonsko gorivo stavlja u vozila koja treba da nas dovedu do (bumerang) cilja...

I ko zna u koji bi nas, po mom mišljenju, ćorsokak apatije odveli ti parlamentarni izbori (a koji su uspeli da na kraju „regrujtuju“ 18 izbornih lista), sem možda da svi beremo različke sa Aleksandrom Popovićem i Svetislavom Basarom (oni se razumeju u vrste).... I ko zna da li bi se i Vlasi kroz NOPO (Nijedan od ponuđenih odgovora) dosetili da u tem Somboru ima svega na volju kad su odlučili da analitiku Djordja Vukadinovića napokon stave u službu sinteze nekog budućeg „maršala“...da Boris Tadić sa Andrićevog Venca, valjda samovoljno, nije „izašao na predsedničku crtu“ (Da nije u pitanju neko krečenje ili isterivanje duhova?)

Promptno je dojurio na „rukovanje“sa Angelom Merkel na sajmu u „mom“ Hanoveru (šteta što se ne seti da gdji Merkel kaže moju malu rečenicu koju sam mu izgovorila u Sinagogi u Beogradu da je cela farmaceutska industrija na kolenima, pa da odmah napravimo „trojni farmaceutski pakt“ sa Nemačkom, Rusijom i Srbijom-USA (naravno do Tokija),pa da sredimo evropsku regulativu!)...
Stiže Boris i na „na ti“ šou Ivana Ivanovića, odakle sada, po mom mišljenju, komotno može da konkuriše Džordžu Kluniju u „pripremanju“ večere za predsednika. Verujem da nikakav „pozdrav od Baraka Obame“, čak ni samom sebi kao predsedniku ove države, ne bi pomutio sjaj u očima dok sluša Džeja Ramadanovskog...

Važne brojeve na sportskim dresovima u koje su ga da l’Boris - da l’ mediji - da l’ Toma Nikolić obukli ne bih komentarisala da nekog ne razočaram svojom ženskom drskošću jer su za mene i „Trojka“, i „Dvojka“, i Ljutice Kec mnogo više od sporta....Ali o tome drugi put....Jer, onda bih zaboravila da kažem da su Borisove „repetitorne“ tv reklame sa rečima „od detinjstva sam voleo sport“ prosto ukljucale u moj mozak da bi naš Boris bio izvanredan ministar sporta....Why not?

Pogotovo što kad Boris istrči na crtu, istrčaše mnogi momci! I poneka devojka (od momka)!

Te gromoglasni Branko Dragaš sa otvorenim zatvorskim vratima za naše „sistemske bogataše“ koji su valjda do sada ukaljali poštenje barem 90% stanovništva, te Voja Koštunica sa svojim curik putokazom za „srpsko stanovište“, te Toma Nikolić sa svojom „naprednom“ menadžerskom diplomom i naprednim Aleksandrom Vučićem, te „nejaki“ kandidat Dveri, te sadašnji ministar zdravlja dr Zoran Stanković, za koga neki ljudi smatraju da bi bio idealan da izvrši obdukciju Republike Srbije, te „mali Sloba“ Ivica Dačić....

Te majka Šešeljeve dece kao drugo porodično žrtvovanje za politiku da bismo shvatili prostu rečenicu koju je u svojoj promotivnoj reklami izrekla rečima: „Ovo je naša kuća“.

Ovo jeste naša kuća!
U kojoj „najbolje metle, najbolje čiste“ (broj 13 kaniddat Nebojša, izvinjavam se ne znam prezime)...Samo da nije tih usisivača i 21. veka!

Čeda i saradnici neumorno nastavljaju dramatiku Trga slobode koji i dalje preti da ugrozi generacijski patentirano ime „Kod Konja“ na kome je srpski Knez Mihailo uperio prst .....daleko.....„On na Konju, a mi dole“...

Sitne pare podelili vredni pomagači, nezaposleni odbornici, nijedne pare još sitniji kandidati za poslanike, a sa televizije, ne znam koje, Milanka Karić i dalje brani svog supruga koji je njihovu „zarađenu salatu“ napredno uložio....Sve nam, s pravom, ukazujući da treba biti bogataš, pa postati predsednik...baš kao u Americi! Samo da još napišemo tu definiciju bogataša...

Šta ako mi vrate moje ogromne novce prekookeanski hrvatski, multinacionalni evropski, američki globalni, gradjevinski, farmaceutski, konsalting, jugo državni i ini dužnici?!...Pa uložim umesto na „konja“ ili neko drugo vozilo, na pravi sunčani put?...Da „ti“ se zavrti u glavi od globalne lepote

Slučajni čitaoci ovog teksta, ja o izborima ne znam ništa više od vas! (Znam samo o legalnom biznisu u legalnoj državi)

O medijima još manje znam od vas zato što sam pristrasna, ali samo emotivno,
i to na medije koji mi objave tekst ili komentar: NSPM, Danas, Glas javnosti, Facebookreporter, Ilustrovana Politika, beše nekada Forum....

Ako vi nešto znate, kažite vi meni...

Jansa Zagorac Simonović

29.04.2012

WHERE IS MY “INTERPOLE WASHINGTON - SUP BEOGRAD” STATEMENT GONE?

WHERE IS MY “INTERPOLE WASHINGTON - SUP BEOGRAD” STATEMENT GONE?

“Na osnovu zahteva SUP-a Beograd dajem sledeću IZJAVU: 

Ja, Jasna Simonović (devojačko _______) od oca ........, rodjena ........ god. u Beogradu, JMBG .............l.k. ........SUP Beograd), po zanimanju diplomirani farmaceut i magistar medicinskih nauka, zaposlena sam kao generalni direktor Solvay organizacije u Jugoslaviji na osnovu Autorizacije firme Solvay pharmaceuticals GmbH, Hanover od 27. januara 1998. Istoga dana potpisala sam sa firmom Solvay pharmaceuticals GmbH, Hanover i Ugovor o radu na mesto generalnog direktora Solvay predstavništva u Beogradu od 1.1.1998. u kome mi je dato ekskluzivno pravo da zadržim 20% svoga vremena za svoju privatnu firmu Farmest.

Sa ovlašćenjem da otvorim predstavništvo Solvay farmaceutike u Beogradu 
(za 4 strana Solvay pravna lica) isto sam otvorila i sebe zaposlila po zakonom propisanom jugoslovenskom ugovoru o radu od 1.6.1998. godine. 
(prilog broj 1- ugovori i rešenja) 

Moja privatna firma FARMEST d.o.o., ...............Beograd koju sam osnovala 26.09.1990.) je ekskluzivni generalni zastupnik tri Solvay farmaceutske firme (Nemačka, Holandija i Francuska) počev od 1.1.1996. godine, te je firmi Solvay pharma otvorila ovo tržište, registrovala 19 leka (kasnije još 2), stavila na listu fonda socijalnog osiguranja 6 vitalnih proizvoda, osnovala fond Solvay i izradila kompletnu zakonsku regulativu po našim i visoko standardizovanim zapadnim standardima. (prilog br.2 – sva rešenja (3 dela) i ugovor o humanitarnom fondu (4.deo) po potrebi naknadno možemo dostaviti i 6 ugovora Farmest-Solvay) i spisak lekova iz Registra 2001 koje je Farmest u ime Solvaya registrovao u našoj zemlji (5.deo) – po potrebi možemo dostaviti 88 rešenja o registraciji lekova)… 
Posle otvaranja Solvay predstavništva uspostavlja se da se te pravno regulisane delatnosti ne mogu preneti na nepravni entitet Solvay predstavništvo, jer naš zakon bitno razdvaja aktivnosti generalnog zastupnika (Uredba o zastupanju) i predstavništva strane firme (Uredba o predstavništvima) –(prilog br. 3 – dva dopisa Saveznog min.za trgovinu i Sav. Ministarstva za zdravlje), te moji principali i ja donosimo lepu odluku da saznamo šta je sve potrebno za osnivanje Solvay pravnog entiteta u Jugoslaviji kako bi umesto Farmesta Solvay postao pravni temeljac za razvoj Solvay farmaceutiuke. 
S tim u vezi po nalogu svoga principala obraćam se revizorskoj kući KPMG Yugoslavia, koja nažalost izdaje svoj izveštaj da Solvayu u našoj zemlji nije potreban sopstveni pravni entitet i čak još gore: da im nije potreban ni generalni zastupnik, pozivajući se pri tom na Hofmann LaRoche…I još više nažalost ne želi da ispravi svoju grešku, a zatim i njihove kolege u Madjarskoj, Belgiji, Švedskoj, a kasnije N.Y. ostaju gluvi na sve dopise mojih advokata i mene, ne razumevajući ko to pati od pogrešnog izveštaja…Farmest podnosi tužbu protiv KPMG Jugoslavije oktobra 1999. (prilog br. 4 – osnovna tužba i zahtev za umešača) i taj sudski spor se vodi još i danas… 

Nažalost Solvay nastavlja da se ponaša poštujući pogrešan KPMG izveštaj… 
a dva loša primera firmi Hemofarm GmbH i Byk Gulden Nemačka koja su mi i ranije stavljana kao ‘primer’ u celoj toj borbi izlaze u prvi plan, te na videlo počinju da uzlaze mnoge nepravilnosti, ilegalne radnje itd. koje su radjene u Saveznom ministarstvu za zdravlje. Čak i kada Farmest dobija spor na Višem privrednom sudu, Solvay i dalje ćuti od straha od KPMG.

Okosnica svega je prepuštanje pravne farmaceutske prakse stihiji, odnosno slobodnoj volji zaposlenika u predstavništvima stranih firmi koja nisu niti zakonski odobrena niti profesionalno osposobljena da odgovore zahtevima pozitivne farmaceutske prakse. 

Nelegalno prebacivanje rešenja o registraciji lekova na predstavništva stranih firmi (videti Registar 2002.) totalno ostavlja van kontrole tekstove uputstva, patentna prava, zakonom regulisane cene, ugovorne obaveze, datoteku prometa lekova, planirani uvoz i izvoz, standardizovanu dokumentaciju, a pretvaranje relevatnih balkanskih institucija u učionice iz kojih se ne zna kakvi će stručnjaci izaći i neizvesno stajanje na nekom od basamaka evropske zajednice sa perspektivnom ulaska u ‘pravnu farmaceutsku’ kuću koje može godinama da traje ostavlja prazan prostor za zloupotrebu prometa lekova u svim vidovima. 

Ne smatram da su sve moje kolege kriminalci, ali smatram da su još više krivi 
jer rade suprotno interesima pacijenta. 

S tm u vezi pošto je inicijativa za pisanje ovoga izveštaja inicirana mojim kratkim apelom Američkoj FDA, ljubazno molim naš SUP da dopis u celosti prevede te da zamoli svoje kolege u Washingtonu da prenesu stručnjacima FDA moje mišljenje da bi u interesu globalne farmaceutske industrije trebalo da zvanično pomognu Evropskoj zajednici u regulisanju zapetljane pravne regulative jer su firme zvučnih imena napravile pravi haos, i ne znaju da se vrate izvornim principima materije medike, ne zna se ko je za šta odgovoran, pa tako laici, poluprofesionalci, dobronamerni i oni koje je bolest pritisla traže svoje puteve i barataju lekovima kako im se svidi. (prilog br 5 – razni dopisi) 

Kako ne bih prepričavala stavke koje sam nazvala ‘privredni kriminal’ dostavljam 
dopis ‘Primedbe Saveznom deviznom inspektoratu’ od 26.6.2002. sa 5 priloga (prilog br.6) kao i dopis ‘Nelegalni poslovi nemačkih pravnih entiteta u farmaceutskoj industriji’ od 20.03.2002. koji je sada u zvaničnoj obradi u Saveznom ministarstvu za ekonomiju i tehnologiju Nemačke (prilog br. 7) .. 

Dalje u vezi vašeg pitanja koje sam sve poruke slala, ovim vas obaveštavam da 
kontaktiram: privredne komore relevatnih zemalja, revizorske kuće, ministarstva, mnogobrojne prijatelje i kolege, advokate i prijatelje advokate, berze, mnoge nevladine institucije, kongresmene u USA koji mogu doprineti razvoju ekonomije na ovim prostorima..Sve svoje izveštaje i prepiske dostavljam svojim principalima u Belgiji, relevatnim institucijama u zemlji i inostranstvu kako bi na vreme sprečavali ono što ne valja. Kopiju svega obavezno dostavljam i predsedniku USA (e-mail i/ili fax) jer imam najviše poverenja u Belu Kuću, jer je u Evropi sve čas ovako, čas onako…Takodje onoga trenutka kada se više nije znalo da li je naša zemlja legalna, dala sam sebi pravo da odlučim o svojoj pripadnosti, te izabrala Srbiju i USA, odnosno ako sudovi, zemlje i ostalo na ovim prostorima izgube kredibilitet da se moj rad sudi po Američkom zakonu. 

Pošto sam doživela totalnu blokadu svojih ljudskih prava i pošto moja porodica, ja lično i moja firma Farmest trpimo velike finansijske gubitke tokom moje četvorogodišnje borbe za očuvanje pravno regulisane farmaceutske industrije (besplatno!), moram da dodam da je vaš zahtev da dam ovu izjavu izazvao u meni dvojno osećanje: 
1) Osećanje tužne satisfakcije da se predmet obradjuje u Washingtonu na osnovu moga ličnog rada, a ne na osnovu neke od institucija sistema u zemlji i Evropi. 
2) Osećanje ponovne globalne sigurnosti, jer toliko su ljudi koji su na visokim položajima postali necivilizovani da vrlo retko nešto rade, a kamoli čitaju, pa 
sam ponosna da Washington radi za dobrobit svih nas.

Stojim vam na raspolaganju za sve dodatne informacije. 
Jasna Simonović

Beograd, 3.07.2002”

Zna li neko šta bi sa ovom mojom izjavom?

Jasna Zagorac Simonovi10.04.2012

ZVEZDANI RAZLIČAK (CENTAUREA CYANUS) ZA GDINA SVETISLAVA BASARU

ZVEZDANI RAZLIČAK (CENTAUREA CYANUS) ZA GDINA SVETISLAVA BASARU

Prvog dana ovogodišnjeg proleća (20.03.2012) u Domu Omladine u Beogradu održana je promocija kandidature dipl. hem. Aleksandra Popovića (Demokratska Stranka Srbije) za gradonačelnika Beograda pod sloganom „Ovog proleća glasam za RAZLIČAK“ i pod-sloganom „Jer nisu svi isti“.

Promociji sam prisustvovala po liniji vanpartijskog prijateljstva, a delom i po liniji svog decenijsko-vekovnog beogradskog daha-duha jer se na „tom mestu“ – u Domu Omladine (uzgred, na čijem se zemljištu Dom nalazi?) obavezno osetim nekako „istom“ sa mladima koji donose polet i kad nije proleće, a osetim se i nekako kao kod kuće, valjda zato što sam rođena sa adresom preko puta Doma omladine...

Onako kako dolikuje biljci različak bilo koje (pod)vrste, ispod promotivne „udarne“ slike ovog lepog plavog cveta obelodanjena je sve sama lepota do lepote od 21 tačke programa koje je (potencijalni) kandidat Popović podrobno objašnjavao kao njihov viđeni projekat budućnosti, a koji će se spustiti u sadašnjost ako baš njega budemo izabrali za gradonačelnika. Akademski čisto prikazao nam je DSS viziju o Beogradu – gradu uređenog saobraćaja (metro), te o Beogradu – turističkom gradu,  Beogradu – trgovačkom centru, Beogradu – gradu zdrave hrane, Čistom Beogradu, Beogradu – gradu majki, gradu univerziteta, sporta, kulture, preduzetništva, zdravih ljudi, solidarnosti, itd. Verovatno namerno, da bismo se svi oslonili na uvek dobar znak pored puta - prvi dan proleća, a možda i nesvesno da bi svoju hemiju, „razapetu“ između Popovićeve moskovske srednjoškolske i floridske masterske edukacije (ta spona je uvek važna), a i onako sportski kako dolikuje bivšem sportisti, gdin Popović je opisao čitav niz predviđenih aktivnosti koje je tako lako zavoleti...Sve do, kažem, broja 21 kada bi naš lepi grad, zar ne?, mogao postati i po zapadnim merilima „punoletan“ za neku „zvezdanu porodicu“ kojoj odavno pripada...

Moram da priznam da sam se kao „brendirana“ Beograđanka (po više osnova) navukla na viziju tako uredno skockanog programa koji bi nas i zemaljski,a ne samo virtuelno približio već postojećem „Beogradu bez granica“ (Jer, Srbija to svakako ne može biti, mislim „bez granica“, ne mogu se niti srpski kamen iz 1911, niti moj kamičak iz 2001 tek tako izbaciti iz kalendara)...
            Ali, avaj! Ne mogade gdin Popović da ostane samo na lepoj strani medalje....Ni „sto dukata“ Centauree nije moglo da skrije strašnu cifru od 400 miliona eura koja je potrebna da se Beograd očisti od svog otpada u lepim beogradskim rekama!

Promptno odustadoh od želje da saznam koliko je novca i odakle potrebno da se 21 tačka počne sprovoditi u delo!

400 miliona eura, ponavljam, reče Aca Pop, kako ga „krstiše“ na promotivnom letku, treba Beogradu da očisti otpad u rekama koje ističu-utiču u njega!!! Zanesoh se od strahote na sedištu u Domu omladine kao neki prirodan sled strahote nestalih u Rimskome bunaru, neokajanih jasenovačkih žrtvi u Savi, koncentracionih vozila koje su hvatale nedužne Jevreje po mom gradu u II svetskom, pobijenih po Adi i Tašmajdanu u mirnosvetskom...Kakva „Galenika na kolenima“ (i treba da bude!!!), setih se ja šta mi reče gdin predsednik Boris Tadić na našem nedavnom slučajnom (a mom namernom) susretu nedavno u beogradskoj Sinagogi...

Beograd je na kolenima!

I ne bih se ja, sada i pored tih „400 užasnih miliona eura“ i još nekih potrebnih užasnijih koje nismo ni čuli (zašto taj „prokleti novas“ na ovim prostorima postaje još „prokletiji“?) stavila na kolena moleći Boga da Gradu koji je posvećen Bogorodici – Beogradu - pokaže Pravi put (ako može najpre prema mom legalno stečenom novcu i profitu, pliz, i požalosta, i bite, i kako god treba, ref. Visoki Savet sudstva i Abbott Laboratories, USA ) da nisam pročitala tekst pod naslovom „Centaurea iacea“ gdina Svetislava Basare, objavljen u Danasu, 22.03.2012 (ref.1). Nadjoh se povređena!

Nađoh se povređena ne zbog mog Beograda (kriv je!), ne zbog Ace Popovića (treba da jača na kritike svih vrsta), ne zbog DSS (to smo kolokvirali 6.oktobra), već zbog Različka!
Jeste da botanika i farmakognozija nisu bile u prvoj liniji mog profesionalnog, farmaceutskog, interesovanja, ali me je jako povredilo „ofrljačke“ kritikovanje Različka.

Kako iko može biti tako nepravedan i tako rugajući prema jednom različku?! Lepom plavom različku?!...Plavom kao nebo, kao oči, kao krv, kao ...moja tastatura...

Šta vam bi, gdine Basara? Pa to je samo jedan različak! Čak i da je korov, a ovaj nije?! Postoje korovske lekovite biljke...Tolikim je očima različak pomogao...(A i „nekoristan korov“ vremenom možda takođe postane lekovit, ali to je već neka druga farmaceutska priča (koju nikako da plasiram kod Legaliste Voje Koštunice koga već nekoliko puta srećem. Rekoh mu, naime, posle promocije da moj tekst „Srpsko stanoviše dr Vojislava Koštunice objavljen u Danasu, 19.03.2012 (ref.2) shvati dobronamerno, i da treba da stignemo do farmacije, „kad smo stigli do hemija, valjda ćemo i do farmacije“, rekoh)...

Žao mi je što gdina Basaru nisam videla na promociji, izgleda da nije ni bio jer su se delili leci sa jasnim objašnjenjem.. Posedujem dva promotivna letka i dva bedža (izvinjavam se, ponekad sedim na dve stolice!), pa mogu ustupiti jedan gdinu Basari da nauči...
Verujem da nije zlonamerno, već pre skriveno posesivno (prema različku), neprimereno se narugao jednom RAZLIČKU...Lepota ponekad zaslepi i najumnije ljude...

Ali dobro! Kad se shvati da ni različci nisu isti, onda ima šanse i da se shvati da i oči ljudi ne gledaju uvek isto....Čak i onda kada su isti i u rodu, i u familiji...

Centaurea cyanus, rod Centaurea, familija Asteraceae...

Aster, grčki, znači zvezda...
Zvezdana familija....

Jasna Zagorac Simonović

29.03.2012

Ref. 1http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/centaurea_iacea.881.html?news_id=236610
Ref.2http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/srpsko_stanoviste_dr_vojislava_kostunice.46.html?news_id=236282

ANTIKORUPCIJSKI POTPIS GDJE VERICE BARAĆ

ANTIKORUPCIJSKI POTPIS GDJE VERICE BARAĆ

20. maja 2005 u hotelu Palas na  Topličinom vencu u Beogradu održan je Okrugli sto “Ozdravimo zdravstvo”. Tadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević bio je izložen suštinskim sistemskim pitanjima od strane nevladinog zdravstvenog sektora od kojih mu je “skočio pritisak”, pa sam shodno svojim profesionalnim prioritetima odlučila da ministra poštedim savetujući mu da treba da vodi računa o zdravlju, a svoj sam “ustanak” na tom skupu iskoristila za pitanje dami koja je takođe govorila na Okruglom stolu ispred za mene do tada nepoznatog Saveta za borbu protiv korupcije. Bila je to gdja Verica Barać. A moje pitanje je glasilo: Kako se postaje savetodavno telo Vlade Srbije? (Pitanje sam obrazložila izjavom da mi je neshvatljivo da niko u našoj zemlji, čak ni Vlada Srbije, nije prepozao da iz sukoba interesa generalnih zastupstava i nepravnih entiteta stranih predstavništava farmaceustkih kuća može da izađe interes legalne farmaceutske industrije u našoj zemlji. U nastavku sam rekla da je interes sprečavala savetodavna kuća KPMG Jugoslavija, a koja je kasnije našla svoje uporište preko filijala KPMG iz druguh zemalja, što se završilo i nesretnom revizijom NBJ, te adresom jbulatovic@pa-serbia.co.yu ustanovljenoj pri Vladi Srbije.) 

Iz uopštenog odgovora gdje Verice Barać zapamtila sam da Savet nema veze sa Vladom Srbije, što mi je bilo čudno već prilikom prvog odlaska kod njih kada sam ih našla na istoj, “Nemanjičkoj” adresi. A još čudnije (ali prijatno!) kada sam na dopisima Saveta koje je gdja Verica Barać godinama upućivala u vezi mojih predmeta, ugledala memorandum Vlade Srbije.

Moj prvi kontakt sa Vericom Barać nastavio se ispred hotela Palas kada kada me je strpljivo saslušala da je “vrlo konkretan visoko ekonomski interes moje privatne firme Farmest sa belgijskom firmom Solvay pharmaceuticals Nemačka, Holandija i Francuskaposle višegodišnje izuzetno uspešne saradnje bezočno prekinula revizorska-savetodavna kuća KPMG Jugoslavija, savetujući Solvay-u (kao i drugim farmaceutskim kućama) da ne treba da poštuju Zakon o proizvodnji i prometu lekova SRJ (u delu koji se odnosi na registracije lekova. član 28, str.378, Sl.list SFRJ od 9.04.1993.). To je praktično značilo da treba da odustanu od otvaranja firme Solvay ltd u Jugoslaviji iako su to želeli, te prebace pravno valjano zasnovano poslovanje sa svog generalnog zastupnika Farmest doo na crno tržišpte lekova. A Farmest je oktobra 1999. podneo tužbu protiv KPMG Jugoslavija, da bi je kasnije proširivao shodno učesnicima u kriminalu koji su se hronoški uplitali u predmet.”

Tako je 24. juna 2005 u Savetu za borbu protiv korupcije Vlade Srbije zaveden “moj” dopis pod imenom “Top business kriminal – KPMG” .

Vremenom mi je “od Vlade nezavisan” odgovor gdje Verice Barać, za mnoge najvrednije poštene osobe na našoj javnoj sceni, postajao sasvim opravdan zato što Kabinet premijera (premijer u množini) Vlade Srbije, baš kao i druge institucije i sudovi nisu izgleda bili “zavisni” da na dopise Saveta za borbu protiv korupcije tj Verice Barać i odgovaraju, a još manje da nešto konkretno (pozitivno) i urade!

(Inače, nije mi nikada bilo nelogično što je baš Zoran Đinđić “osnovao” ovo “vladino odeljenje” jer na silne dopise, faksove i mejlove koje sam mnogo pre osnivanja Saveta dostavljala preko profesionalne i ljubazne pravnice Pisarnice Vlade Srbije, gdjice Mirjane Jeftić, i to uglavnom šefu Kabineta premijera Đinđića, Kolesaru nije bilo niti slutnje da će biti odgovoreni, a preko pravnice Mirjane Mađešić u “Krunskom” DS-u nije se moglo stići do Zorana Đinđića ni da nosiš “spas Srbije” a kamoli zdravo zrno jedne od najplodnijih kompanija na svetu (pa mi je Zoran bio smešan kada je u Sloveniji apelovao na internacionalne farmaceuske kuće za povratak u našu zemlju, a one nikada nisu ni bile otišle jer su lekovi bili izuzeti od sankcija!!!)

Antikorupcijski potpis gdje Verice Barać tako se našao na “mojim” dopisima upućenim Privrednoj komori Srbije, Vrhovnom sudu Srbije (nadzorni odbor), Ministartsvu pravde (Zoran Stojković), Savezu računovođa i revizora Srbije (Pero Škobić, koji su jedini odgovorili potvrđujući tačnost tvrdnje Farmesta), Republičkom javnom tužilaštvu (Slobodan Janković), Kabinetu predsednika vlade Srbije (savetnik za predstavke i žalbe), Specijalnom tužilaštvu, Visokom savetu sudstva.

A moj se “mali” potpis u dogovoru sa Savetom za borbu protiv korupcije našao na dopisima upućenim Predsedniku vlade Mirku Cvetkoviću, potpredsedniku Vlade Ivici Dačiću, Nadzornom odboru Vrhovnog suda Srbije i u tim dopisima urgirala sam odgovore na dopise koje im je Savet upućivao!

Našao se i na dopisu „Farmaceutska industrija – Predlog“koji sam dostavila Savetu za borbu protiv korupcije Vlade Srbije 18.08.2008, a napisala sam ga na usmenu molbu g Zorana Gavrilovića, zaposlenika Saveta, od 6.avgusta 2008 sa za Savet napišem šta mislim kako srediti farmaceutsku industriju koja je u lošem stanju.

A ime novinarke Tabloida, lista protv mafije, Nataše Jovanović našlo se na „mom intervjuu“ – njenom članku „Gde nema propisa, caruje mafija“, objavljenom u br. 113, od 26.10.2006, a na koju me je novinarku takođe uputio g Zoran Gavrilović iz Saveta. Taj je tekst završio iz mojih ruku u mnogim sudskim procesima, i u mnogim kancelarijama i faks aparatima ninstitucija.

Moja se malenkost nije nažalost našla na obećanim sastancima sa Odborom Saveta da iznesem predmet pred Odbor, niti u zvaničnoj javnosti, niti na obećanoj pripremi dela o farmaceutskoj industriji na sajtu Saveta, čak ni sastanak sa gdjom Vericom Barać tokom godina mojih povremenih dolazaka u prostorije Saveta nisam uspela da upriličim, ali sam se sa gdjom Vericom Barać našla ponovo na ulici, i to kod Londona na pešaškom prelazu!
(Eto, „u se i u svoje kljuse“ ponekad deluje i samo!)

Shodno svojoj prirodi koju smo mnogi od nas sa velikim poštovanjem upoznali kroz medijske razgovore koje je vodila u cilju borbe protiv korupcije po mnogim pitanjima, gdja Verica Barać je naravno odmah uzela moj predmet, i dala nalog da se dopis uputi KPMG-u, ali to nije nikada učinjeno. Moju „poštansku želju“, međutim, ispunila je,kao i uvek, pravnica Katarina Savić, te je predmet odavno poslala Visokom savetu sudstva, naravno sa Vericinim anti-korupcijskim potpisom. A o Visokom je za sada izlišno i govoriti, barem onima koji čitaju novine!

Nadam se da će Savet i Agencija za borbu protiv korupcije imati sluha i odgovornosti da predmete Saveta za borbu protiv korupcije kojima je Verica Barać dala svoj pečat, a koja nas je prerano napustila sa ovoga sveta, privedu pravdi i svakako materijalnom obeštećenju.

A ja kažem: Hvala! Hvala Verici Barać za svaki potpis...

Jasna Zagorac Simonović

Beograd, Srbija24.03.2012

DEVOJKA NA BEOGRADSKOM ZIDU PLAČA ...OJ SRBIJO, MILA MATI

DEVOJKA NA BEOGRADSKOM ZIDU PLAČA ...OJ SRBIJO, MILA MATI      

Narodne mudrosti, kao na primer “bolje sprečiti, nego lečiti” ili sl. su veoma referentne u svakodnevnom životu, ali često nemaju utemeljenje u praksi. Najgore je što nemaju primenu čak ni kao poslednja nada profesionalne prakse koja po sili dužnosti ni ne treba da ih doziva u pomoć.

A pomoć je u stanici milicije Vračara prošle večeri potražila jedna mlada devojka koju sam ugledala kako neutešno plače naslonjena uz zid u jednoj sporednoj uličici u koju je teško dolazilo nešto osvetljenja iz restriktivnog uličnog osvetljenja Bulevara Kralja Aleksandra u Beogradu! I nije je dobila! Ni profesionalno, ni po narodnoj mudrosti! Ni po bilo kojo drugoj logici...

A jecala je tako jako da se takoreći nije ni čula...Bez daha!
I još jače od toga kada mi je potvrdno klimnula glavom na moje pitanje da li joj se nešto loše desilo.
“Da li mogu da ti nešto pomognem?” – upitala sam
Nekako je došla do daha i odgovorila: “Kako ćete mi vi pomoći kad ni milicija ne može da mi pomogne?!”...

Pa onda opet potvrdno klimanje glavom dok su se potoci suza slivali niz lice kada sam je pitala da li je neko zlostavlja i da li je to išla da nekog prijavi...Pa onda opet dah za rečenicu: “zlostavlja me...uzeo mi je tašnu”, pa potvrdno glavom da njeni kod kuće ne znaju da je mladić zlostavlja, pa opet do daha: “U miliciji su mi rekli da ne mogu da mi pomognu i da ga tužim!”!!!

Iako mi kroz glavu brzometno prođe slika policijske stanice u kojoj su nedavno igrali igrice na kompjuteru kada je tadašnji, a sada bivši savetnik ministra zdravlja Srbije g. Milanović išao da preda dokumente o nekom predmetu (uzgred, da li je neko čuo koji je to predmet nosio g Milanović?!), a o čemu je više puta govorio na televiziji...Iako ne znam da li bih bila u stanju da lupim rukom o milicijski sto, ipak samopouzdano ponudih uplakanoj devojci da ponovo zajedno pođemo u miliciju, do ljudi koji treba da budu produženo odeljenje naših domova, pogotovo za mlade ugrožene ljude, i koji treba da daju sve od sebe da nam pomognu kad treba. I to svakako mnogi i čine, ali treba svi da čine!

Ući u stanicu milicije i zatražiti pomoć mnogi od nas znaju da uopšte nije lako. Mogu da zamislim koliko je hrabrosti trebalo ovoj devojci da pokuca na njihova vrata i zatraži pomoć!

Ne mogu ni da zamislim kako bi se osećala osoba koja je odbila da joj pomogne da je imala toliko snage da barem zamisli da je to njegovo dete u problemu pre nego ga “vrati na ulicu” i uputi na dugometražne basamake suda!  

Ne mogu ni da zamislim kako bi se osećali ljudi koji su odbili da joj pomognu kada bi mogli nekim čudom da dobiju pregled šta se sve desilo zato što su razne institucije prosleđivale svoje razularene (ne)urađene predmete sudovima, umesto da ih sami reše! Koliko je ljudi ušlo u kriminal, bilo kao žrtva ili kao krivac! I koliko sve to može da košta što neko nije hteo da se podigne sa stolice i ode do nasilne osobe ili barem zbrine devojku do njene kuće.
(A tek šta se sve dešava sa dobijenim i nedobijenim tužbama na našim sudovima, to ne treba ni da zamislim jer nekolicinu već imam “okačenih mačku o rep”, samo nikako da prođu neke “dobre kočije” kroz ovu zemlju da upecam svog partnera sa Forbsove-liste najbogatijih pa da “nas” izvučem iz jaruge tkz besplatnih, a ustvari vrlo skupih, “igrica sa granicama”! - tako nekako)...

Provedoh sa uplakanim detetom narednih petnaestak minuta.
Dovoljno da je ohrabrim da je njen pravi put da najpre ode kući i kaže svojima sve što je meni rekla, da ima problem i da ih zamoli da joj pomognu....
Provedoh onoliko koliko je bilo potrebno da dođe do svog smirenog daha.

Pokušah da joj pomognem na neki običan roditeljski način da shvati da nije važna ni tašna, ni to ružno šta joj se desilo, već život i zdravlje, njena budućnost, i da je njeni vole i čekaju kod kuće....Pokušah da joj ukažem da uvek ima u vidu da nikada nije sama ako joj neko okrene leđa i onda kad misli da je niko ne razume....Jer Bog je uvek uz nju...tako nekako jednostavno rekoh...

Odlučila je da ode kući. Obećala mi je da će otići pravo kući.

A ja nisam otišla pravo kući, već u bazen...Srećom!

Srećom jer sam tako mogla da utopim suze u vodu nad devojkom koja treba svoj mladi život da provodi u radosti...

Oj, Srbijo, mila mati!

Jasna Zagorac Simonović

22.02.2012

 

    

   

SRPSKO STANOVIŠTE Dr VOJISLAVA KOŠTUNICE...1,2,3....

SRPSKO STANOVIŠTE Dr VOJISLAVA KOŠTUNICE...1,2,3....

Fond Slobodan Jovanović je 11. februara 2012 u Domu Omladine u Beogradu, Srbija organizovao Tribinu na temu “Zašto Srbija a ne Evropska Unija”. Ovaj događaj je u potpunosti bio posvećen promociji (i prodaji) istoimene knjige Dr Vojislava Koštunice, bivšeg predsednika SR Jugoslavije i predsednika Demokratske stranke Srbije.

Na tribini su smerno i smireno govorili direktor Fonda Slobodan Jovanović g Mile Savić, pisac g Siniša Kovačević, profesor književnosti g Milo Lompar, kao i sam autor knjige, dr Vojislav Koštunica, sa čijim se govorom promocija i završila, tako da rasprave o tematski suprotstavljenim “likovima” Srbije i EU nije ni bilo…(njena neophodnost je konstatovana)…

Rasprave nije bilo, ali je bilo brojne publike koja se, po vanredno snežnom danu, okupila na “srpskom stanovištu” (novi promovisani termin dr Koštunice koji mislim da veoma realno oslikava naše “neimanje stana”?!), a po neko od nas i na “srpskom stajalištu” (stari termin u van-GSP pakovanju u kome se lepo snalazim:s noge na nogu, pa naslon na stubove, pa malo do vrata, gde su ti prozori!?), i koja je (brojna publika) s pravom očekivala da dokaže da dr Koštunica ne ragovara samo sa ljudima koji su mu pomogli da napravi novi knjiški putokaz: “Srbija da Evropska Unija ne” nego i sa svojim slušaocima koji imaju šta da kažu ili pitaju….

A ja sam, razočarano se požalivši na to jednoj slušateljki koja je za nedostak diskusije našla opravdanje u mladima koji nisu napravili celovit program, kao i u tome da će rasprave biti (jednog lepog dana nadam se -rekoh ja!) kad svi pročitamo knjigu…A ja sam, ponavljam, u tom izlazećem momentu na sneg u potpunosti razumela Karlu del Ponte od pre nekoliko godina kada nas je izvestila da sa predsednikom Koštunicom nije vodila razgovor jer je on držao monolog!

Pošto diskusije nije bilo, meni su ostala nejasna neka “stanovišta” gdina Koštunice. Kao na primer poziv da Srbija treba da ostane politički neutralna prema EU, a vojno neutralna prema NATO-u. Naime, mislila sam da smo mi već za mandata gdina Koštunice postigli neutralnost!? Odnosno, kad smo je uopšte izgubili kad su nas svi iz bivše Jugoslavije ostavili? A šta je sa državnošću?..Srednji vek, Obrenovići, Karađorđevići? Važi li još “pusta turska” ili “jasna Wilsonova”?!...

Da ne propustim da dodam da je mene zadivilo što je gdin Koštunica tako lepo obradio 7 puta “ne” Evropskoj Uniji!...(Gde ste, studenti, da učite kako se pišu projekti iz znanja, a ne iz prepisivanja?!)...

Ako je neko dovoljno pametan, od “ne” se može i lepo živeti neko vreme ....Svi znamo da od Titovog “ne”, Sovjetskom Savezu, još uvek žive mnogi sledbenici jugoslovenskih monetarnih ideala....A od drugog “ne”  (SAD?) još uvek rade mnogi “organi” ....(Samo ako u međuvremenu “leks” specijalisti ne uđu u dokazno-bacačke pohode i razvratne mešavine alkohola i koječega)...Od 7 puta “ne” možda može?...ali ne!

I bi mi žao što dr Koštunica nije bio malo brži (baš je spor za 21. vek!) u pisanju ove knjige...Da je barem napisao 11 godina pre, odnosno pre nego što nas je “narodna volja” (kako je to kratko i jasno izjavio) nije odvela na “evropski put” (primedba: ja nisam bila pošla pešice, već superhighway-om!), odnosno na razbijanje mukotrpnog skupštinskog rada naših predaka, pregalaca i mislilaca, i svakako barem nekoliko godina pre nego što je “liberalizacija” (ne)legalnog tržišta zakucala na vrata ljudima bez prebijene pare, svakako pre nego što smo shvatili da je Evropski put za neke od nas vrlo nalik “prelasku preko Albanije”, a za one trenutno srećnije “osvajanju Olimpa”...A ni jedno ni drugo nije lako!   

Mediji su ovih 7 razloga, odnosno Koštuničinih 7 puta “ne”, toliko lepo opisali (ref.1,2,3) da bi zaista bilo smešno i nepristojno da sad ja “kopiram i pastiram” njihove rečenice o ovoj promociji. Samo ću, za one koji ne bi da sad otvaraju linkove, najkraće moguće rekla da se razlozi odnose na: otimanje Kosova, cepanje drugih teritorija Srbije, integraciju Republike Srpske u BiH, odricanje od vojne neutralnosti, preuzimanje krivice za sve ratove u bivšoj Jugoslaviji, liberalizaciju tržišta...I naravno, sve što iz toga proiziliazi.

Mediji su preneli i da Koštunica smatra Brisel glavnim krivcem što treba da odustanemo od EU....Prekršili su, navodno, obećanje da će “celovita Srbija ući u EU” (ref.1,2,3)....
A šta ako nisu očekivali da će “celovitoj” biti potrebno ovoliko vremena da potrefi “vrata”, jer ulazimo kroz prozore i to naglavačke?! (iako nam je mnogima glava na mestu?!)...
Ili, ako se celovitost ne čita isto na svim “belgijskim” jezicima?!

Ali?! I ja se slažem...da je Belgija glavni krivac!
Ali ne za „obećanje ludom radovanje“, već za zatvaranje vrata farmaceutskim gigantima da „srpsko farmaceutsko stanovište“ utemelje u “tržišni stan” hemičara i fizičara 19 veka, a koji su se za dobar ekonomski početak bili stekli 1999. pod naučnim i proizvodnim “gigantskim” krovom najveće hemijske industrije te zemlje (ref.4)...  

„Srpsko stanoviše“ dr Vojislava Koštunice jeste odjeknulo u meni kao neka potreba da se ne samo Srbijanci, već svi Srbi širom sveta, stave pod neki zajednički krov...Srećom, nebeski svod odavno postoji za „sve Srbe sveta“...

Samo da još vidimo na čijem se zemljištu nalazi Dom Sindikata, pa da krenemo „preko puta“ ...
Na Pravi put, svakako...

Da?

Jasna Zagorac Simonović

14.02.2012

Reference:

1.        http://www.nspm.rs/hronika/vojislav-kostunica-sedam-razloga-zbog-kojih-srbija-ne-treba-da-udje-u-eu.html

2.        http://www.standard.rs/zeljko-cvijanovic-postkrizni-kostunica-ili-poslednja-opomena-coveka-s-kisobranom-1.html

3.        http://www.slobodanjovanovic.org/2012/02/11/vojislav-kostunica-politicka-neutralnost-je-osnova-za-preporod/

4.        http://www.pravastrana.com/vest.php?prev=http://www.pravastrana.com&post=157

                

POUKA O SAMOLUSTRACIJI

POUKA O SAMOLUSTRACIJI

Kao neočekivani grom iz neba, ovih je dana odjeknula reč “samolustracija” iz usta ministarke pravde “Republike Srbije”, gdje Snežane Malović. Ležerna preporuka gdje Malović doživela je više podsmeh nego kritiku, a čini mi se nimalo razumevanja.

Podsetićemo se da se za multipli oblik samolustracije – lustraciju - govornički zalagao pok. ministar pravde Vladan Batić, ali bez uspeha! Od svih istovremeno očekivana i odgovarana, postoktobarska lustracija, narodno rečeno, trebalo je da odvoji kukolj od žita, ali je izgleda žita bilo toliko malo da se ili stopilo u “kukoljsku smešu” ili nastavilo da štrči kao kakvo strašilo čuvajući domaća (ras)plodna polja svih profesija na kojima se godinama više trga nego trguje, pa se i struke batrgaju da ne bi pale u ponor smandrljanih diploma i isluženih bivših i sadašnjih republika.

Ovih decenija “ukukoljisala” su se razna samonikla društva i (ne)profesionalna udruženja, (ne)legalne komore i saveti bez saveta, (ne)vladine organizacije i agencije za prof-turistička putovanja u budućnost bez budućnosti, itd. Iz njih su se i pojedinci “užitili” od silnih žutih, crvenih, internetnih i inih bespuća, pa sve više liče na:“i drvo da dotaknu, i ono bi se osušilo” umesto na priznate barem žrtvenike, ako ne i zaslužnike normalnog puta u život.

Zato je meni razumljivo što je i Snežana Malović podlegla liniji manjeg otpora i jednostavno razdelila lustraciju svima na savest! Ova kovanica se i sama po sebi baš nekako slaže sa realnošću tekovina samoupravljanja, a i nekako je demokratska da više demokratska ne može biti, čak i kad bismo sanjali demokraiju bez kazne.

Razmislih dobro šta nam je to preporučila gdja Malović, pa videh da ipak nešto tu nedostaje – rok i pravila. (Izvinjavam se ako već postoje, a ja ih ne znam. U tom slučaju molim izvinjenje i molim da se te informacije stave na dostupnije mesto javnosti)...Jer!? Nismo baš svi pristalice roka od 500 godina za otrežnjenje od negativnosti ili jednostavno na odvajanje od svoje loše izabrane profesije. Ne snalazimo se baš svi u “poukama o pravnom leku” u presudama bez moralne i profesionalne težine, u krivičnim postupcima iz kojih se elegantno izvlače nedorasli i nelojalni podnosioci tužbi, u pravnim tužbama vođenim od strane smenjenih lica, u privrednim postupcima “rađenim” od strane ispraznih pravnih zaposlenika, itd. A i ne možemo doveka čekati na visoki savet sudstva da sređuje svoje dvorište, i to bez nas! Na sudske i advokatske komore koje vode kukavice, na profesionalne grupacije koje drže banku i banku...tako nekako!

Eto , pre nekoliko godina pisala sam o čoveku koji je samoinicijativno vratio neku štetu gospodinu za davno ukradeni bicikl, mislim u Holandiji, a nedavno je kod nas jedan gospodin vratio zemlju otetu 45’, jer se setio reči žrtve da vrati njegovim potomcima kada bude mogao. (Može li taj gospodin da se stavi na čelo srpskih zemljišnjih knjiga? Oni tamo ne znaju šta rade, odnosno traže sve na gotovo, kao da tužioci ne postoje, i to toliko dugo da svete reči oprosta lebde od plavetnila otadžbinskih zelenih polja!)...

Zaključak: Molim gdju Malović da odredi rok i pravila za samolustraciju. (vansudska poravnjanja sa oštećenim entitetima inače sledi lustracija, povraćaj imovine, profita, ugovora, itd u iznosu npr. 80% državi i oštećenim entitetima, rok npr. 3 meseca)

A dodatno molim da mi zakaže da joj predam svoje predloge za lustraciju u pravosuđu.
Ali, ne samo da bi ti ljudi našli drugi posao, i nadoknadili štetu, već da bi “posao” koji su radili našao svoj profesionalni i moralni društveno koristan epilog.

Da li ovo ikome zvuči poučno?

Jasna Zagorac Simonović

23.01.2012