петак, 1. јул 2011.

HOMO SAPIENS SAPIENS DO FABRIKE SJAJA

Jedan “imaginaran čovek” nedavno se uselio u moje misli. To se desilo nakon čitanja ovogodišnje Vaskršnje poslanice SPC i Patrijarha Pavla, iz koje se otrgla ka meni sledeća rečenica: “Kao da se popeo današnji čovek na visoke vrhove vavilonske kule, samouveren u svoje znanje, ali često sitan, sebičan, agresivan i pun zlih nastrojenja koja prete njegovoj kuli i njegovom opstanku”.

Počela sam da razmišljam o “današnjem čoveku”, ali od silne nemoći spoznaje njegovog više-milijarderskog broja svela sam njegov broj na svoj razuman vidokrug. Verovatno u skladu sa trenutkom u kome virusi “beže iz laboratorija”, tako je i iz tog mog limitiranog uzorka utekao jedan primerak “od krvi i mesa” i rasterao sve ostale. Umesto da razložno razmislim o njemu (kao na pr. Britanci o Šerlok Holmsu, ili slično), linijom lakšeg otpora počela sam da ga zamišljam kako radi gluposti: skakuće “po vrhovima kule” stremeći ka nekom nevidljivom “vrhunskom” mestu...Baš kao u filmu, on se vucara sav pocepan od silnih vrhova noseći kišobran koji mu svaki čas ispada iz ruku, pa zatim ga vidim kako nosi masku bežeći od tri musketara u obliku krave, ptice i svinje, pa se pentra do petog sprata, pa do šestog...pa bup!...Odleteše mu papirčići i novčići koje nosi u torbici, a on sav ljut nastavja da se pentra uz lestvice od latica ponosa, pa opet pade!...Ali on ne odustaje...Opet se penje, penje, dok sav iznemogao legne da se odmori na nevidljivu sunčanu nit – pravi spas od sujete, gordosti, greha....A za to vreme neko sa meseca ogledalcem mu šalje signale da ustane, oporavi se, polije vodom...Ali njegov san je toliko jak da ne može još da se probudi jer na planeti “Generikum” zaseda skupština predstavnika svih nebeskih tela. Imaju težak zadatak: da odluče da li Boga treba u sve uključiti ili ne, jer taj sitni, sebični agresivko i zloća sve manje liči na Darvinovog homosapiensa, a kamoli na lik Božji (“So God created humankind in his image, in the image of God he created them; male and female he created them – “).....Prilepiše našem lukavku silne dodatne “kakovosti”: ukodiran, dekodiran, demodiran, iran, frustriran...Ometen, pometen, zameten, upleten...Skupština se pretvori u pravi brbljarnik.....”Pa ipak!” – povika neko iz tog haosa. “Današnji čovek ima nešto: znanje!...Čak i ako je njegovo imanje pod znakom pitanja, on je uspeo da se popne na vrhove imanja!”... U tom se sjatiše dobre vile, anđeli, sveci i Bogoljudi da mu pomognu...

Ovu prostu priču napisanu na nivou “petogodišnjeg deteta”, možete nastaviti prema svojoj mašti! Moja mašta skrasila se na sigurnije mesto: u podnaziv Vaskršnje Poslanice SPC i Pavla (ispred imena Pavle štamparskom greškom ili nekim standardom za koji ja ne znam, izostavljeno je Patrijarh): “Svet se pretvara u fabriku lažnog sjaja i prolaznih vrednosti”...

Pa da bismo mi koji se ne nalazimo “na vrhovima vavilonske kule” doprineli da se sazida fabrika sjaja i trajnih vrednosti, moj skromni doprinos počeću nastavkom svog dobronamernog rada koji je zapšočeo 1998. godine. U nastavku ću “prilepiti” stari dopis koji sam 2002.godine napisala SUP-u Beograd, a na zahtev Interpola Washington, a na “inicijativu” prestižne Food and Drug Administration, USA...

Tiče se globalne i lokalne farmaceutske industrije... Volela bih da se ljudi pomenuti u tom tekstu i u prilozima prepoznaju, osveste, nadomeste, razvlaste...u svom i našem interesu...

11.05.2009.

Jasna Simonović

 

SUP BEOGRAD

SRBIJA
Beograd, 3.07.2002.

Na osnovu zahteva SUP-a Beograd dajem sledeću izjavu:

Ja, Jasna Simonović (devojačko ............) od oca ........, rodjena ........ god. u Beogradu, JMBG .............l.k. ........SUP Beograd), po zanimanju diplomirani farmaceut i magistar medicinskih nauka, zaposlena sam kao generalni direktor Solvay organizacije u Jugoslaviji na osnovu Autorizacije firme Solvay pharmaceuticals GmbH, Hanover od 27. januara 1998. Istoga dana potpisala sam sa firmom Solvay pharmaceuticals GmbH, Hanover i Ugovor o radu na mesto generalnog direktora Solvay predstavništva u Beogradu od 1.1.1998. u kome mi je dato ekskluzivno pravo da zadržim 20% svoga vremena za svoju privatnu firmu Farmest.

Sa ovlašćenjem da otvorim predstavništvo Solvay farmaceutike u Beogradu
(za 4 strana Solvay pravna lica) isto sam otvorila i sebe zaposlila po zakonom propisanom jugoslovenskom ugovoru o radu od 1.6.1998. godine.
(prilog broj 1- ugovori i rešenja)

Moja privatna firma FARMEST d.o.o., ...............Beograd koju sam osnovala 26.09.1990.) je ekskluzivni generalni zastupnik tri Solvay farmaceutske firme (Nemačka, Holandija i Francuska) počev od 1.1.1996. godine, te je firmi Solvay pharma otvorila ovo tržište, registrovala 19 leka (kasnije još 2), stavila na listu fonda socijalnog osiguranja 6 vitalnih proizvoda, osnovala fond Solvay i izradila kompletnu zakonsku regulativu po našim i visoko standardizovanim zapadnim standardima. (prilog br.2 – sva rešenja (3 dela) i ugovor o humanitarnom fondu (4.deo) po potrebi naknadno možemo dostaviti i 6 ugovora Farmest-Solvay) i spisak lekova iz Registra 2001 koje je Farmest u ime Solvaya registrovao u našoj zemlji (5.deo) – po potrebi možemo dostaviti 88 rešenja o registraciji lekova)…
Posle otvaranja Solvay predstavništva uspostavlja se da se te pravno regulisane delatnosti ne mogu preneti na nepravni entitet Solvay predstavništvo, jer naš zakon bitno razdvaja aktivnosti generalnog zastupnika (Uredba o zastupanju) i predstavništva strane firme (Uredba o predstavništvima) –(prilog br. 3 – dva dopisa Saveznog min.za trgovinu i Sav. Ministarstva za zdravlje), te moji principali i ja donosimo lepu odluku da saznamo šta je sve potrebno za osnivanje Solvay pravnog entiteta u Jugoslaviji kako bi umesto Farmesta Solvay postao pravni temeljac za razvoj Solvay farmaceutiuke.
S tim u vezi po nalogu svoga principala obraćam se revizorskoj kući KPMG Yugoslavia, koja nažalost izdaje svoj izveštaj da Solvayu u našoj zemlji nije potreban sopstveni pravni entitet i čak još gore: da im nije potreban ni generalni zastupnik, pozivajući se pri tom na Hofmann LaRoche…I još više nažalost ne želi da ispravi svoju grešku, a zatim i njihove kolege u Madjarskoj, Belgiji, Švedskoj, a kasnije N.Y. ostaju gluvi na sve dopise mojih advokata i mene, ne razumevajući ko to pati od pogrešnog izveštaja…Farmest podnosi tužbu protiv KPMG Jugoslavije oktobra 1999. (prilog br. 4 – osnovna tužba i zahtev za umešača) i taj sudski spor se vodi još i danas…

Nažalost Solvay nastavlja da se ponaša poštujući pogrešan KPMG izveštaj…
a dva loša primera firmi Hemofarm GmbH i Byk Gulden Nemačka koja su mi i ranije stavljana kao ‘primer’ u celoj toj borbi izlaze u prvi plan, te na videlo počinju da uzlaze mnoge nepravilnosti, ilegalne radnje itd. koje su radjene u Saveznom ministarstvu za zdravlje. Čak i kada Farmest dobija spor na Višem privrednom sudu, Solvay i dalje ćuti od straha od KPMG.

Okosnica svega je prepuštanje pravne farmaceutske prakse stihiji, odnosno slobodnoj volji zaposlenika u predstavništvima stranih firmi koja nisu niti zakonski odobrena niti profesionalno osposobljena da odgovore zahtevima pozitivne farmaceutske prakse.

Nelegalno prebacivanje rešenja o registraciji lekova na predstavništva stranih firmi (videti Registar 2002.) totalno ostavlja van kontrole tekstove uputstva, patentna prava, zakonom regulisane cene, ugovorne obaveze, datoteku prometa lekova, planirani uvoz i izvoz, standardizovanu dokumentaciju, a pretvaranje relevatnih balkanskih institucija u učionice iz kojih se ne zna kakvi će stručnjaci izaći i neizvesno stajanje na nekom od basamaka evropske zajednice sa perspektivnom ulaska u ‘pravnu farmaceutsku’ kuću koje može godinama da traje ostavlja prazan prostor za zloupotrebu prometa lekova u svim vidovima.

Ne smatram da su sve moje kolege kriminalci, ali smatram da su još više krivi
jer rade suprotno interesima pacijenta.

S tm u vezi pošto je inicijativa za pisanje ovoga izveštaja inicirana mojim kratkim apelom Američkoj FDA, ljubazno molim naš SUP da dopis u celosti prevede te da zamoli svoje kolege u Washingtonu da prenesu stručnjacima FDA moje mišljenje da bi u interesu globalne farmaceutske industrije trebalo da zvanično pomognu Evropskoj zajednici u regulisanju zapetljane pravne regulative jer su firme zvučnih imena napravile pravi haos, i ne znaju da se vrate izvornim principima materije medike, ne zna se ko je za šta odgovoran, pa tako laici, poluprofesionalci, dobronamerni i oni koje je bolest pritisla traže svoje puteve i barataju lekovima kako im se svidi. (prilog br 5 – razni dopisi)

Kako ne bih prepričavala stavke koje sam nazvala ‘privredni kriminal’ dostavljam
dopis ‘Primedbe Saveznom deviznom inspektoratu’ od 26.6.2002. sa 5 priloga (prilog br.6) kao i dopis ‘Nelegalni poslovi nemačkih pravnih entiteta u farmaceutskoj industriji’ od 20.03.2002. koji je sada u zvaničnoj obradi u Saveznom ministarstvu za ekonomiju i tehnologiju Nemačke (prilog br. 7) ..

Dalje u vezi vašeg pitanja koje sam sve poruke slala, ovim vas obaveštavam da
kontaktiram: privredne komore relevatnih zemalja, revizorske kuće, ministarstva, mnogobrojne prijatelje i kolege, advokate i prijatelje advokate, berze, mnoge nevladine institucije, kongresmene u USA koji mogu doprineti razvoju ekonomije na ovim prostorima..Sve svoje izveštaje i prepiske dostavljam svojim principalima u Belgiji, relevatnim institucijama u zemlji i inostranstvu kako bi na vreme sprečavali ono što ne valja. Kopiju svega obavezno dostavljam i predsedniku USA (e-mail i/ili fax) jer imam najviše poverenja u Belu Kuću, jer je u Evropi sve čas ovako, čas onako…Takodje onoga trenutka kada se više nije znalo da li je naša zemlja legalna, dala sam sebi pravo da odlučim o svojoj pripadnosti, te izabrala Srbiju i USA, odnosno ako sudovi, zemlje i ostalo na ovim prostorima izgube kredibilitet da se moj rad sudi po Američkom zakonu.

Pošto sam doživela totalnu blokadu svojih ljudskih prava i pošto moja porodica, ja lično i moja firma Farmest trpimo velike finansijske gubitke tokom moje četvorogodišnje borbe za očuvanje pravno regulisane farmaceutske industrije (besplatno!), moram da dodam da je vaš zahtev da dam ovu izjavu izazvao u meni dvojno osećanje:
1) Osećanje tužne satisfakcije da se predmet obradjuje u Washingtonu na osnovu moga ličnog rada, a ne na osnovu neke od institucija sistema u zemlji i Evropi.
2) Osećanje ponovne globalne sigurnosti, jer toliko su ljudi koji su na visokim položajima postali necivilizovani da vrlo retko nešto rade, a kamoli čitaju, pa
sam ponosna da Washington radi za dobrobit svih nas.

Stojim vam na raspolaganju za sve dodatne informacije.
Jasna Simonović

PS 2.07.2011 Od tada se niko više nije javio…Predmet stoji u Visokom savetu sudstva Srbije I u firmi Abbott laboratories koja je u međuvremenu kupila Solvay. Novci i profit su se višestruko umnožavali, a gresi još više…

Kao što nedavno čuh od mladog beogradskog sveštenika koga jako poštujem: Ljudi poste, pa onda psuju, otimaju, lažu…Ne može to tako!

Нема коментара:

Постави коментар