ANTIKORUPCIJSKI POTPIS GDJE VERICE BARAĆ

ANTIKORUPCIJSKI POTPIS GDJE VERICE BARAĆ

20. maja 2005 u hotelu Palas na  Topličinom vencu u Beogradu održan je Okrugli sto “Ozdravimo zdravstvo”. Tadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević bio je izložen suštinskim sistemskim pitanjima od strane nevladinog zdravstvenog sektora od kojih mu je “skočio pritisak”, pa sam shodno svojim profesionalnim prioritetima odlučila da ministra poštedim savetujući mu da treba da vodi računa o zdravlju, a svoj sam “ustanak” na tom skupu iskoristila za pitanje dami koja je takođe govorila na Okruglom stolu ispred za mene do tada nepoznatog Saveta za borbu protiv korupcije. Bila je to gdja Verica Barać. A moje pitanje je glasilo: Kako se postaje savetodavno telo Vlade Srbije? (Pitanje sam obrazložila izjavom da mi je neshvatljivo da niko u našoj zemlji, čak ni Vlada Srbije, nije prepozao da iz sukoba interesa generalnih zastupstava i nepravnih entiteta stranih predstavništava farmaceustkih kuća može da izađe interes legalne farmaceutske industrije u našoj zemlji. U nastavku sam rekla da je interes sprečavala savetodavna kuća KPMG Jugoslavija, a koja je kasnije našla svoje uporište preko filijala KPMG iz druguh zemalja, što se završilo i nesretnom revizijom NBJ, te adresom jbulatovic@pa-serbia.co.yu ustanovljenoj pri Vladi Srbije.) 

Iz uopštenog odgovora gdje Verice Barać zapamtila sam da Savet nema veze sa Vladom Srbije, što mi je bilo čudno već prilikom prvog odlaska kod njih kada sam ih našla na istoj, “Nemanjičkoj” adresi. A još čudnije (ali prijatno!) kada sam na dopisima Saveta koje je gdja Verica Barać godinama upućivala u vezi mojih predmeta, ugledala memorandum Vlade Srbije.

Moj prvi kontakt sa Vericom Barać nastavio se ispred hotela Palas kada kada me je strpljivo saslušala da je “vrlo konkretan visoko ekonomski interes moje privatne firme Farmest sa belgijskom firmom Solvay pharmaceuticals Nemačka, Holandija i Francuskaposle višegodišnje izuzetno uspešne saradnje bezočno prekinula revizorska-savetodavna kuća KPMG Jugoslavija, savetujući Solvay-u (kao i drugim farmaceutskim kućama) da ne treba da poštuju Zakon o proizvodnji i prometu lekova SRJ (u delu koji se odnosi na registracije lekova. član 28, str.378, Sl.list SFRJ od 9.04.1993.). To je praktično značilo da treba da odustanu od otvaranja firme Solvay ltd u Jugoslaviji iako su to želeli, te prebace pravno valjano zasnovano poslovanje sa svog generalnog zastupnika Farmest doo na crno tržišpte lekova. A Farmest je oktobra 1999. podneo tužbu protiv KPMG Jugoslavija, da bi je kasnije proširivao shodno učesnicima u kriminalu koji su se hronoški uplitali u predmet.”

Tako je 24. juna 2005 u Savetu za borbu protiv korupcije Vlade Srbije zaveden “moj” dopis pod imenom “Top business kriminal – KPMG” .

Vremenom mi je “od Vlade nezavisan” odgovor gdje Verice Barać, za mnoge najvrednije poštene osobe na našoj javnoj sceni, postajao sasvim opravdan zato što Kabinet premijera (premijer u množini) Vlade Srbije, baš kao i druge institucije i sudovi nisu izgleda bili “zavisni” da na dopise Saveta za borbu protiv korupcije tj Verice Barać i odgovaraju, a još manje da nešto konkretno (pozitivno) i urade!

(Inače, nije mi nikada bilo nelogično što je baš Zoran Đinđić “osnovao” ovo “vladino odeljenje” jer na silne dopise, faksove i mejlove koje sam mnogo pre osnivanja Saveta dostavljala preko profesionalne i ljubazne pravnice Pisarnice Vlade Srbije, gdjice Mirjane Jeftić, i to uglavnom šefu Kabineta premijera Đinđića, Kolesaru nije bilo niti slutnje da će biti odgovoreni, a preko pravnice Mirjane Mađešić u “Krunskom” DS-u nije se moglo stići do Zorana Đinđića ni da nosiš “spas Srbije” a kamoli zdravo zrno jedne od najplodnijih kompanija na svetu (pa mi je Zoran bio smešan kada je u Sloveniji apelovao na internacionalne farmaceuske kuće za povratak u našu zemlju, a one nikada nisu ni bile otišle jer su lekovi bili izuzeti od sankcija!!!)

Antikorupcijski potpis gdje Verice Barać tako se našao na “mojim” dopisima upućenim Privrednoj komori Srbije, Vrhovnom sudu Srbije (nadzorni odbor), Ministartsvu pravde (Zoran Stojković), Savezu računovođa i revizora Srbije (Pero Škobić, koji su jedini odgovorili potvrđujući tačnost tvrdnje Farmesta), Republičkom javnom tužilaštvu (Slobodan Janković), Kabinetu predsednika vlade Srbije (savetnik za predstavke i žalbe), Specijalnom tužilaštvu, Visokom savetu sudstva.

A moj se “mali” potpis u dogovoru sa Savetom za borbu protiv korupcije našao na dopisima upućenim Predsedniku vlade Mirku Cvetkoviću, potpredsedniku Vlade Ivici Dačiću, Nadzornom odboru Vrhovnog suda Srbije i u tim dopisima urgirala sam odgovore na dopise koje im je Savet upućivao!

Našao se i na dopisu „Farmaceutska industrija – Predlog“koji sam dostavila Savetu za borbu protiv korupcije Vlade Srbije 18.08.2008, a napisala sam ga na usmenu molbu g Zorana Gavrilovića, zaposlenika Saveta, od 6.avgusta 2008 sa za Savet napišem šta mislim kako srediti farmaceutsku industriju koja je u lošem stanju.

A ime novinarke Tabloida, lista protv mafije, Nataše Jovanović našlo se na „mom intervjuu“ – njenom članku „Gde nema propisa, caruje mafija“, objavljenom u br. 113, od 26.10.2006, a na koju me je novinarku takođe uputio g Zoran Gavrilović iz Saveta. Taj je tekst završio iz mojih ruku u mnogim sudskim procesima, i u mnogim kancelarijama i faks aparatima ninstitucija.

Moja se malenkost nije nažalost našla na obećanim sastancima sa Odborom Saveta da iznesem predmet pred Odbor, niti u zvaničnoj javnosti, niti na obećanoj pripremi dela o farmaceutskoj industriji na sajtu Saveta, čak ni sastanak sa gdjom Vericom Barać tokom godina mojih povremenih dolazaka u prostorije Saveta nisam uspela da upriličim, ali sam se sa gdjom Vericom Barać našla ponovo na ulici, i to kod Londona na pešaškom prelazu!
(Eto, „u se i u svoje kljuse“ ponekad deluje i samo!)

Shodno svojoj prirodi koju smo mnogi od nas sa velikim poštovanjem upoznali kroz medijske razgovore koje je vodila u cilju borbe protiv korupcije po mnogim pitanjima, gdja Verica Barać je naravno odmah uzela moj predmet, i dala nalog da se dopis uputi KPMG-u, ali to nije nikada učinjeno. Moju „poštansku želju“, međutim, ispunila je,kao i uvek, pravnica Katarina Savić, te je predmet odavno poslala Visokom savetu sudstva, naravno sa Vericinim anti-korupcijskim potpisom. A o Visokom je za sada izlišno i govoriti, barem onima koji čitaju novine!

Nadam se da će Savet i Agencija za borbu protiv korupcije imati sluha i odgovornosti da predmete Saveta za borbu protiv korupcije kojima je Verica Barać dala svoj pečat, a koja nas je prerano napustila sa ovoga sveta, privedu pravdi i svakako materijalnom obeštećenju.

A ja kažem: Hvala! Hvala Verici Barać za svaki potpis...

Jasna Zagorac Simonović

Beograd, Srbija24.03.2012