Pre nekoliko nedelja g Zoran
Gavrilović, bivši zaposlenik Saveta za borbu protiv korupcije Vlade SR Srbije i
sadašnji saradnik BIRODI Biroa za društvena istraživanja, upitao me je da napišem jedan članak
za njihov sajt Medija Monitor na temu „Izbori, mediji i (???)*“ (zvezdica znači da nisam zapamtila šta je treće, a ne
mogu da pronađem ceduljicu gde sam zapisala).
U to vreme niko u mom vidiku nije smatrao parlamentarne izbore nekim važnim
događajem, a predsednik Boris Tadić je još uvek (ne)mirno sedeo na Andrićevom
Vencu, pa sam ostala zatečena ne verujući da Zoran mene toliko može da preceni
kad misli da ja o tome znam da napišem članak koji bi neko čitao!
A još kad mi je rekao i da ne bih bila plaćena da napišem tekst o nečemu o
čemu ništa ne znam, zaista sam se osetila odbačenom od ovog našeg
„nazovi-sistema“ u kome se neznanje skupo plaća (a koga će nam Boris Tadić
ubrzo profesionalno objasniti sa TV-a kroz termin „greška u sistemu“, mislim da
reče našeg ponašanja ili ophođenja!)...
Uteših se da bi honorar mogao ukaljati moju staru novinarsku naturščik i novu političku „immediate release“ tradiciju, a za slobodu mog objektivnog javnog istupanja na osnovi sopstvenog iskustva i znanja sedela bih doživotno na klackalici između mog praznog novčanika i punog stomaka sve kucajući na otvorena vrata sreće za sve ljude ovoga sveta, a ne samo za našu Srbiju...
Uteših se da bi honorar mogao ukaljati moju staru novinarsku naturščik i novu političku „immediate release“ tradiciju, a za slobodu mog objektivnog javnog istupanja na osnovi sopstvenog iskustva i znanja sedela bih doživotno na klackalici između mog praznog novčanika i punog stomaka sve kucajući na otvorena vrata sreće za sve ljude ovoga sveta, a ne samo za našu Srbiju...
Taj razgovor, međutim, bio je dovoljan razlog da se uputim na Medija
Monitor da naučim nešto novo! Nisam bila razočarana kada nisam dobila očekivani
značić zahvalnosti na jedan komentar koji sam tamo ostavila uz neki tekst, a u
kome sam ukazala da je pogađanje o kom mediju autor govori na osnovu podataka
koje je izneo nekako nedoraslo...tako nekako...Ali dobro! (Pred)izborno vreme
ne bira koje pogonsko gorivo stavlja u vozila koja treba da nas dovedu do (bumerang)
cilja...
I ko zna u koji bi nas, po mom mišljenju, ćorsokak apatije odveli ti
parlamentarni izbori (a koji su uspeli da na kraju „regrujtuju“ 18 izbornih
lista), sem možda da svi beremo različke sa Aleksandrom Popovićem i Svetislavom
Basarom (oni se razumeju u vrste).... I ko zna da li bi se i Vlasi kroz NOPO
(Nijedan od ponuđenih odgovora) dosetili da u tem Somboru ima svega na volju
kad su odlučili da analitiku Djordja Vukadinovića napokon stave u službu sinteze
nekog budućeg „maršala“...da Boris Tadić sa Andrićevog Venca, valjda samovoljno,
nije „izašao na predsedničku crtu“ (Da nije u pitanju neko krečenje ili isterivanje
duhova?)
Promptno je dojurio na „rukovanje“sa Angelom Merkel na sajmu u „mom“ Hanoveru (šteta što se ne seti da gdji Merkel kaže moju malu rečenicu koju sam mu izgovorila u Sinagogi u Beogradu da je cela farmaceutska industrija na kolenima, pa da odmah napravimo „trojni farmaceutski pakt“ sa Nemačkom, Rusijom i Srbijom-USA (naravno do Tokija),pa da sredimo evropsku regulativu!)...
Stiže Boris i na „na ti“ šou Ivana Ivanovića, odakle sada, po mom mišljenju, komotno može da konkuriše Džordžu Kluniju u „pripremanju“ večere za predsednika. Verujem da nikakav „pozdrav od Baraka Obame“, čak ni samom sebi kao predsedniku ove države, ne bi pomutio sjaj u očima dok sluša Džeja Ramadanovskog...
Važne brojeve na sportskim dresovima u koje su ga da l’Boris - da l’ mediji - da l’ Toma Nikolić obukli ne bih komentarisala da nekog ne razočaram svojom ženskom drskošću jer su za mene i „Trojka“, i „Dvojka“, i Ljutice Kec mnogo više od sporta....Ali o tome drugi put....Jer, onda bih zaboravila da kažem da su Borisove „repetitorne“ tv reklame sa rečima „od detinjstva sam voleo sport“ prosto ukljucale u moj mozak da bi naš Boris bio izvanredan ministar sporta....Why not?
Pogotovo što kad Boris istrči na crtu, istrčaše mnogi momci! I poneka devojka (od momka)!
Promptno je dojurio na „rukovanje“sa Angelom Merkel na sajmu u „mom“ Hanoveru (šteta što se ne seti da gdji Merkel kaže moju malu rečenicu koju sam mu izgovorila u Sinagogi u Beogradu da je cela farmaceutska industrija na kolenima, pa da odmah napravimo „trojni farmaceutski pakt“ sa Nemačkom, Rusijom i Srbijom-USA (naravno do Tokija),pa da sredimo evropsku regulativu!)...
Stiže Boris i na „na ti“ šou Ivana Ivanovića, odakle sada, po mom mišljenju, komotno može da konkuriše Džordžu Kluniju u „pripremanju“ večere za predsednika. Verujem da nikakav „pozdrav od Baraka Obame“, čak ni samom sebi kao predsedniku ove države, ne bi pomutio sjaj u očima dok sluša Džeja Ramadanovskog...
Važne brojeve na sportskim dresovima u koje su ga da l’Boris - da l’ mediji - da l’ Toma Nikolić obukli ne bih komentarisala da nekog ne razočaram svojom ženskom drskošću jer su za mene i „Trojka“, i „Dvojka“, i Ljutice Kec mnogo više od sporta....Ali o tome drugi put....Jer, onda bih zaboravila da kažem da su Borisove „repetitorne“ tv reklame sa rečima „od detinjstva sam voleo sport“ prosto ukljucale u moj mozak da bi naš Boris bio izvanredan ministar sporta....Why not?
Pogotovo što kad Boris istrči na crtu, istrčaše mnogi momci! I poneka devojka (od momka)!
Te gromoglasni Branko Dragaš sa otvorenim zatvorskim vratima za naše
„sistemske bogataše“ koji su valjda do sada ukaljali poštenje barem 90%
stanovništva, te Voja Koštunica sa svojim curik putokazom za „srpsko
stanovište“, te Toma Nikolić sa svojom „naprednom“ menadžerskom diplomom i
naprednim Aleksandrom Vučićem, te „nejaki“ kandidat Dveri, te sadašnji ministar
zdravlja dr Zoran Stanković, za koga neki ljudi smatraju da bi bio idealan da
izvrši obdukciju Republike Srbije, te „mali Sloba“ Ivica Dačić....
Te majka Šešeljeve dece kao drugo porodično žrtvovanje za politiku da bismo shvatili prostu rečenicu koju je u svojoj promotivnoj reklami izrekla rečima: „Ovo je naša kuća“.
Ovo jeste naša kuća!
U kojoj „najbolje metle, najbolje čiste“ (broj 13 kaniddat Nebojša, izvinjavam se ne znam prezime)...Samo da nije tih usisivača i 21. veka!
Čeda i saradnici neumorno nastavljaju dramatiku Trga slobode koji i dalje preti da ugrozi generacijski patentirano ime „Kod Konja“ na kome je srpski Knez Mihailo uperio prst .....daleko.....„On na Konju, a mi dole“...
Sitne pare podelili vredni pomagači, nezaposleni odbornici, nijedne pare još sitniji kandidati za poslanike, a sa televizije, ne znam koje, Milanka Karić i dalje brani svog supruga koji je njihovu „zarađenu salatu“ napredno uložio....Sve nam, s pravom, ukazujući da treba biti bogataš, pa postati predsednik...baš kao u Americi! Samo da još napišemo tu definiciju bogataša...
Šta ako mi vrate moje ogromne novce prekookeanski hrvatski, multinacionalni evropski, američki globalni, gradjevinski, farmaceutski, konsalting, jugo državni i ini dužnici?!...Pa uložim umesto na „konja“ ili neko drugo vozilo, na pravi sunčani put?...Da „ti“ se zavrti u glavi od globalne lepote
Slučajni čitaoci ovog teksta, ja o izborima ne znam ništa više od vas! (Znam samo o legalnom biznisu u legalnoj državi)
O medijima još manje znam od vas zato što sam pristrasna, ali samo emotivno,
i to na medije koji mi objave tekst ili komentar: NSPM, Danas, Glas javnosti, Facebookreporter, Ilustrovana Politika, beše nekada Forum....
Ako vi nešto znate, kažite vi meni...
Jansa Zagorac Simonović
Te majka Šešeljeve dece kao drugo porodično žrtvovanje za politiku da bismo shvatili prostu rečenicu koju je u svojoj promotivnoj reklami izrekla rečima: „Ovo je naša kuća“.
Ovo jeste naša kuća!
U kojoj „najbolje metle, najbolje čiste“ (broj 13 kaniddat Nebojša, izvinjavam se ne znam prezime)...Samo da nije tih usisivača i 21. veka!
Čeda i saradnici neumorno nastavljaju dramatiku Trga slobode koji i dalje preti da ugrozi generacijski patentirano ime „Kod Konja“ na kome je srpski Knez Mihailo uperio prst .....daleko.....„On na Konju, a mi dole“...
Sitne pare podelili vredni pomagači, nezaposleni odbornici, nijedne pare još sitniji kandidati za poslanike, a sa televizije, ne znam koje, Milanka Karić i dalje brani svog supruga koji je njihovu „zarađenu salatu“ napredno uložio....Sve nam, s pravom, ukazujući da treba biti bogataš, pa postati predsednik...baš kao u Americi! Samo da još napišemo tu definiciju bogataša...
Šta ako mi vrate moje ogromne novce prekookeanski hrvatski, multinacionalni evropski, američki globalni, gradjevinski, farmaceutski, konsalting, jugo državni i ini dužnici?!...Pa uložim umesto na „konja“ ili neko drugo vozilo, na pravi sunčani put?...Da „ti“ se zavrti u glavi od globalne lepote
Slučajni čitaoci ovog teksta, ja o izborima ne znam ništa više od vas! (Znam samo o legalnom biznisu u legalnoj državi)
O medijima još manje znam od vas zato što sam pristrasna, ali samo emotivno,
i to na medije koji mi objave tekst ili komentar: NSPM, Danas, Glas javnosti, Facebookreporter, Ilustrovana Politika, beše nekada Forum....
Ako vi nešto znate, kažite vi meni...
Jansa Zagorac Simonović
29.04.2012
Нема коментара:
Постави коментар