ZVEZDANI RAZLIČAK (CENTAUREA CYANUS) ZA GDINA SVETISLAVA BASARU

ZVEZDANI RAZLIČAK (CENTAUREA CYANUS) ZA GDINA SVETISLAVA BASARU

Prvog dana ovogodišnjeg proleća (20.03.2012) u Domu Omladine u Beogradu održana je promocija kandidature dipl. hem. Aleksandra Popovića (Demokratska Stranka Srbije) za gradonačelnika Beograda pod sloganom „Ovog proleća glasam za RAZLIČAK“ i pod-sloganom „Jer nisu svi isti“.

Promociji sam prisustvovala po liniji vanpartijskog prijateljstva, a delom i po liniji svog decenijsko-vekovnog beogradskog daha-duha jer se na „tom mestu“ – u Domu Omladine (uzgred, na čijem se zemljištu Dom nalazi?) obavezno osetim nekako „istom“ sa mladima koji donose polet i kad nije proleće, a osetim se i nekako kao kod kuće, valjda zato što sam rođena sa adresom preko puta Doma omladine...

Onako kako dolikuje biljci različak bilo koje (pod)vrste, ispod promotivne „udarne“ slike ovog lepog plavog cveta obelodanjena je sve sama lepota do lepote od 21 tačke programa koje je (potencijalni) kandidat Popović podrobno objašnjavao kao njihov viđeni projekat budućnosti, a koji će se spustiti u sadašnjost ako baš njega budemo izabrali za gradonačelnika. Akademski čisto prikazao nam je DSS viziju o Beogradu – gradu uređenog saobraćaja (metro), te o Beogradu – turističkom gradu,  Beogradu – trgovačkom centru, Beogradu – gradu zdrave hrane, Čistom Beogradu, Beogradu – gradu majki, gradu univerziteta, sporta, kulture, preduzetništva, zdravih ljudi, solidarnosti, itd. Verovatno namerno, da bismo se svi oslonili na uvek dobar znak pored puta - prvi dan proleća, a možda i nesvesno da bi svoju hemiju, „razapetu“ između Popovićeve moskovske srednjoškolske i floridske masterske edukacije (ta spona je uvek važna), a i onako sportski kako dolikuje bivšem sportisti, gdin Popović je opisao čitav niz predviđenih aktivnosti koje je tako lako zavoleti...Sve do, kažem, broja 21 kada bi naš lepi grad, zar ne?, mogao postati i po zapadnim merilima „punoletan“ za neku „zvezdanu porodicu“ kojoj odavno pripada...

Moram da priznam da sam se kao „brendirana“ Beograđanka (po više osnova) navukla na viziju tako uredno skockanog programa koji bi nas i zemaljski,a ne samo virtuelno približio već postojećem „Beogradu bez granica“ (Jer, Srbija to svakako ne može biti, mislim „bez granica“, ne mogu se niti srpski kamen iz 1911, niti moj kamičak iz 2001 tek tako izbaciti iz kalendara)...
            Ali, avaj! Ne mogade gdin Popović da ostane samo na lepoj strani medalje....Ni „sto dukata“ Centauree nije moglo da skrije strašnu cifru od 400 miliona eura koja je potrebna da se Beograd očisti od svog otpada u lepim beogradskim rekama!

Promptno odustadoh od želje da saznam koliko je novca i odakle potrebno da se 21 tačka počne sprovoditi u delo!

400 miliona eura, ponavljam, reče Aca Pop, kako ga „krstiše“ na promotivnom letku, treba Beogradu da očisti otpad u rekama koje ističu-utiču u njega!!! Zanesoh se od strahote na sedištu u Domu omladine kao neki prirodan sled strahote nestalih u Rimskome bunaru, neokajanih jasenovačkih žrtvi u Savi, koncentracionih vozila koje su hvatale nedužne Jevreje po mom gradu u II svetskom, pobijenih po Adi i Tašmajdanu u mirnosvetskom...Kakva „Galenika na kolenima“ (i treba da bude!!!), setih se ja šta mi reče gdin predsednik Boris Tadić na našem nedavnom slučajnom (a mom namernom) susretu nedavno u beogradskoj Sinagogi...

Beograd je na kolenima!

I ne bih se ja, sada i pored tih „400 užasnih miliona eura“ i još nekih potrebnih užasnijih koje nismo ni čuli (zašto taj „prokleti novas“ na ovim prostorima postaje još „prokletiji“?) stavila na kolena moleći Boga da Gradu koji je posvećen Bogorodici – Beogradu - pokaže Pravi put (ako može najpre prema mom legalno stečenom novcu i profitu, pliz, i požalosta, i bite, i kako god treba, ref. Visoki Savet sudstva i Abbott Laboratories, USA ) da nisam pročitala tekst pod naslovom „Centaurea iacea“ gdina Svetislava Basare, objavljen u Danasu, 22.03.2012 (ref.1). Nadjoh se povređena!

Nađoh se povređena ne zbog mog Beograda (kriv je!), ne zbog Ace Popovića (treba da jača na kritike svih vrsta), ne zbog DSS (to smo kolokvirali 6.oktobra), već zbog Različka!
Jeste da botanika i farmakognozija nisu bile u prvoj liniji mog profesionalnog, farmaceutskog, interesovanja, ali me je jako povredilo „ofrljačke“ kritikovanje Različka.

Kako iko može biti tako nepravedan i tako rugajući prema jednom različku?! Lepom plavom različku?!...Plavom kao nebo, kao oči, kao krv, kao ...moja tastatura...

Šta vam bi, gdine Basara? Pa to je samo jedan različak! Čak i da je korov, a ovaj nije?! Postoje korovske lekovite biljke...Tolikim je očima različak pomogao...(A i „nekoristan korov“ vremenom možda takođe postane lekovit, ali to je već neka druga farmaceutska priča (koju nikako da plasiram kod Legaliste Voje Koštunice koga već nekoliko puta srećem. Rekoh mu, naime, posle promocije da moj tekst „Srpsko stanoviše dr Vojislava Koštunice objavljen u Danasu, 19.03.2012 (ref.2) shvati dobronamerno, i da treba da stignemo do farmacije, „kad smo stigli do hemija, valjda ćemo i do farmacije“, rekoh)...

Žao mi je što gdina Basaru nisam videla na promociji, izgleda da nije ni bio jer su se delili leci sa jasnim objašnjenjem.. Posedujem dva promotivna letka i dva bedža (izvinjavam se, ponekad sedim na dve stolice!), pa mogu ustupiti jedan gdinu Basari da nauči...
Verujem da nije zlonamerno, već pre skriveno posesivno (prema različku), neprimereno se narugao jednom RAZLIČKU...Lepota ponekad zaslepi i najumnije ljude...

Ali dobro! Kad se shvati da ni različci nisu isti, onda ima šanse i da se shvati da i oči ljudi ne gledaju uvek isto....Čak i onda kada su isti i u rodu, i u familiji...

Centaurea cyanus, rod Centaurea, familija Asteraceae...

Aster, grčki, znači zvezda...
Zvezdana familija....

Jasna Zagorac Simonović

29.03.2012

Ref. 1http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/centaurea_iacea.881.html?news_id=236610
Ref.2http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/srpsko_stanoviste_dr_vojislava_kostunice.46.html?news_id=236282

ANTIKORUPCIJSKI POTPIS GDJE VERICE BARAĆ

ANTIKORUPCIJSKI POTPIS GDJE VERICE BARAĆ

20. maja 2005 u hotelu Palas na  Topličinom vencu u Beogradu održan je Okrugli sto “Ozdravimo zdravstvo”. Tadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević bio je izložen suštinskim sistemskim pitanjima od strane nevladinog zdravstvenog sektora od kojih mu je “skočio pritisak”, pa sam shodno svojim profesionalnim prioritetima odlučila da ministra poštedim savetujući mu da treba da vodi računa o zdravlju, a svoj sam “ustanak” na tom skupu iskoristila za pitanje dami koja je takođe govorila na Okruglom stolu ispred za mene do tada nepoznatog Saveta za borbu protiv korupcije. Bila je to gdja Verica Barać. A moje pitanje je glasilo: Kako se postaje savetodavno telo Vlade Srbije? (Pitanje sam obrazložila izjavom da mi je neshvatljivo da niko u našoj zemlji, čak ni Vlada Srbije, nije prepozao da iz sukoba interesa generalnih zastupstava i nepravnih entiteta stranih predstavništava farmaceustkih kuća može da izađe interes legalne farmaceutske industrije u našoj zemlji. U nastavku sam rekla da je interes sprečavala savetodavna kuća KPMG Jugoslavija, a koja je kasnije našla svoje uporište preko filijala KPMG iz druguh zemalja, što se završilo i nesretnom revizijom NBJ, te adresom jbulatovic@pa-serbia.co.yu ustanovljenoj pri Vladi Srbije.) 

Iz uopštenog odgovora gdje Verice Barać zapamtila sam da Savet nema veze sa Vladom Srbije, što mi je bilo čudno već prilikom prvog odlaska kod njih kada sam ih našla na istoj, “Nemanjičkoj” adresi. A još čudnije (ali prijatno!) kada sam na dopisima Saveta koje je gdja Verica Barać godinama upućivala u vezi mojih predmeta, ugledala memorandum Vlade Srbije.

Moj prvi kontakt sa Vericom Barać nastavio se ispred hotela Palas kada kada me je strpljivo saslušala da je “vrlo konkretan visoko ekonomski interes moje privatne firme Farmest sa belgijskom firmom Solvay pharmaceuticals Nemačka, Holandija i Francuskaposle višegodišnje izuzetno uspešne saradnje bezočno prekinula revizorska-savetodavna kuća KPMG Jugoslavija, savetujući Solvay-u (kao i drugim farmaceutskim kućama) da ne treba da poštuju Zakon o proizvodnji i prometu lekova SRJ (u delu koji se odnosi na registracije lekova. član 28, str.378, Sl.list SFRJ od 9.04.1993.). To je praktično značilo da treba da odustanu od otvaranja firme Solvay ltd u Jugoslaviji iako su to želeli, te prebace pravno valjano zasnovano poslovanje sa svog generalnog zastupnika Farmest doo na crno tržišpte lekova. A Farmest je oktobra 1999. podneo tužbu protiv KPMG Jugoslavija, da bi je kasnije proširivao shodno učesnicima u kriminalu koji su se hronoški uplitali u predmet.”

Tako je 24. juna 2005 u Savetu za borbu protiv korupcije Vlade Srbije zaveden “moj” dopis pod imenom “Top business kriminal – KPMG” .

Vremenom mi je “od Vlade nezavisan” odgovor gdje Verice Barać, za mnoge najvrednije poštene osobe na našoj javnoj sceni, postajao sasvim opravdan zato što Kabinet premijera (premijer u množini) Vlade Srbije, baš kao i druge institucije i sudovi nisu izgleda bili “zavisni” da na dopise Saveta za borbu protiv korupcije tj Verice Barać i odgovaraju, a još manje da nešto konkretno (pozitivno) i urade!

(Inače, nije mi nikada bilo nelogično što je baš Zoran Đinđić “osnovao” ovo “vladino odeljenje” jer na silne dopise, faksove i mejlove koje sam mnogo pre osnivanja Saveta dostavljala preko profesionalne i ljubazne pravnice Pisarnice Vlade Srbije, gdjice Mirjane Jeftić, i to uglavnom šefu Kabineta premijera Đinđića, Kolesaru nije bilo niti slutnje da će biti odgovoreni, a preko pravnice Mirjane Mađešić u “Krunskom” DS-u nije se moglo stići do Zorana Đinđića ni da nosiš “spas Srbije” a kamoli zdravo zrno jedne od najplodnijih kompanija na svetu (pa mi je Zoran bio smešan kada je u Sloveniji apelovao na internacionalne farmaceuske kuće za povratak u našu zemlju, a one nikada nisu ni bile otišle jer su lekovi bili izuzeti od sankcija!!!)

Antikorupcijski potpis gdje Verice Barać tako se našao na “mojim” dopisima upućenim Privrednoj komori Srbije, Vrhovnom sudu Srbije (nadzorni odbor), Ministartsvu pravde (Zoran Stojković), Savezu računovođa i revizora Srbije (Pero Škobić, koji su jedini odgovorili potvrđujući tačnost tvrdnje Farmesta), Republičkom javnom tužilaštvu (Slobodan Janković), Kabinetu predsednika vlade Srbije (savetnik za predstavke i žalbe), Specijalnom tužilaštvu, Visokom savetu sudstva.

A moj se “mali” potpis u dogovoru sa Savetom za borbu protiv korupcije našao na dopisima upućenim Predsedniku vlade Mirku Cvetkoviću, potpredsedniku Vlade Ivici Dačiću, Nadzornom odboru Vrhovnog suda Srbije i u tim dopisima urgirala sam odgovore na dopise koje im je Savet upućivao!

Našao se i na dopisu „Farmaceutska industrija – Predlog“koji sam dostavila Savetu za borbu protiv korupcije Vlade Srbije 18.08.2008, a napisala sam ga na usmenu molbu g Zorana Gavrilovića, zaposlenika Saveta, od 6.avgusta 2008 sa za Savet napišem šta mislim kako srediti farmaceutsku industriju koja je u lošem stanju.

A ime novinarke Tabloida, lista protv mafije, Nataše Jovanović našlo se na „mom intervjuu“ – njenom članku „Gde nema propisa, caruje mafija“, objavljenom u br. 113, od 26.10.2006, a na koju me je novinarku takođe uputio g Zoran Gavrilović iz Saveta. Taj je tekst završio iz mojih ruku u mnogim sudskim procesima, i u mnogim kancelarijama i faks aparatima ninstitucija.

Moja se malenkost nije nažalost našla na obećanim sastancima sa Odborom Saveta da iznesem predmet pred Odbor, niti u zvaničnoj javnosti, niti na obećanoj pripremi dela o farmaceutskoj industriji na sajtu Saveta, čak ni sastanak sa gdjom Vericom Barać tokom godina mojih povremenih dolazaka u prostorije Saveta nisam uspela da upriličim, ali sam se sa gdjom Vericom Barać našla ponovo na ulici, i to kod Londona na pešaškom prelazu!
(Eto, „u se i u svoje kljuse“ ponekad deluje i samo!)

Shodno svojoj prirodi koju smo mnogi od nas sa velikim poštovanjem upoznali kroz medijske razgovore koje je vodila u cilju borbe protiv korupcije po mnogim pitanjima, gdja Verica Barać je naravno odmah uzela moj predmet, i dala nalog da se dopis uputi KPMG-u, ali to nije nikada učinjeno. Moju „poštansku želju“, međutim, ispunila je,kao i uvek, pravnica Katarina Savić, te je predmet odavno poslala Visokom savetu sudstva, naravno sa Vericinim anti-korupcijskim potpisom. A o Visokom je za sada izlišno i govoriti, barem onima koji čitaju novine!

Nadam se da će Savet i Agencija za borbu protiv korupcije imati sluha i odgovornosti da predmete Saveta za borbu protiv korupcije kojima je Verica Barać dala svoj pečat, a koja nas je prerano napustila sa ovoga sveta, privedu pravdi i svakako materijalnom obeštećenju.

A ja kažem: Hvala! Hvala Verici Barać za svaki potpis...

Jasna Zagorac Simonović

Beograd, Srbija24.03.2012

DEVOJKA NA BEOGRADSKOM ZIDU PLAČA ...OJ SRBIJO, MILA MATI

DEVOJKA NA BEOGRADSKOM ZIDU PLAČA ...OJ SRBIJO, MILA MATI      

Narodne mudrosti, kao na primer “bolje sprečiti, nego lečiti” ili sl. su veoma referentne u svakodnevnom životu, ali često nemaju utemeljenje u praksi. Najgore je što nemaju primenu čak ni kao poslednja nada profesionalne prakse koja po sili dužnosti ni ne treba da ih doziva u pomoć.

A pomoć je u stanici milicije Vračara prošle večeri potražila jedna mlada devojka koju sam ugledala kako neutešno plače naslonjena uz zid u jednoj sporednoj uličici u koju je teško dolazilo nešto osvetljenja iz restriktivnog uličnog osvetljenja Bulevara Kralja Aleksandra u Beogradu! I nije je dobila! Ni profesionalno, ni po narodnoj mudrosti! Ni po bilo kojo drugoj logici...

A jecala je tako jako da se takoreći nije ni čula...Bez daha!
I još jače od toga kada mi je potvrdno klimnula glavom na moje pitanje da li joj se nešto loše desilo.
“Da li mogu da ti nešto pomognem?” – upitala sam
Nekako je došla do daha i odgovorila: “Kako ćete mi vi pomoći kad ni milicija ne može da mi pomogne?!”...

Pa onda opet potvrdno klimanje glavom dok su se potoci suza slivali niz lice kada sam je pitala da li je neko zlostavlja i da li je to išla da nekog prijavi...Pa onda opet dah za rečenicu: “zlostavlja me...uzeo mi je tašnu”, pa potvrdno glavom da njeni kod kuće ne znaju da je mladić zlostavlja, pa opet do daha: “U miliciji su mi rekli da ne mogu da mi pomognu i da ga tužim!”!!!

Iako mi kroz glavu brzometno prođe slika policijske stanice u kojoj su nedavno igrali igrice na kompjuteru kada je tadašnji, a sada bivši savetnik ministra zdravlja Srbije g. Milanović išao da preda dokumente o nekom predmetu (uzgred, da li je neko čuo koji je to predmet nosio g Milanović?!), a o čemu je više puta govorio na televiziji...Iako ne znam da li bih bila u stanju da lupim rukom o milicijski sto, ipak samopouzdano ponudih uplakanoj devojci da ponovo zajedno pođemo u miliciju, do ljudi koji treba da budu produženo odeljenje naših domova, pogotovo za mlade ugrožene ljude, i koji treba da daju sve od sebe da nam pomognu kad treba. I to svakako mnogi i čine, ali treba svi da čine!

Ući u stanicu milicije i zatražiti pomoć mnogi od nas znaju da uopšte nije lako. Mogu da zamislim koliko je hrabrosti trebalo ovoj devojci da pokuca na njihova vrata i zatraži pomoć!

Ne mogu ni da zamislim kako bi se osećala osoba koja je odbila da joj pomogne da je imala toliko snage da barem zamisli da je to njegovo dete u problemu pre nego ga “vrati na ulicu” i uputi na dugometražne basamake suda!  

Ne mogu ni da zamislim kako bi se osećali ljudi koji su odbili da joj pomognu kada bi mogli nekim čudom da dobiju pregled šta se sve desilo zato što su razne institucije prosleđivale svoje razularene (ne)urađene predmete sudovima, umesto da ih sami reše! Koliko je ljudi ušlo u kriminal, bilo kao žrtva ili kao krivac! I koliko sve to može da košta što neko nije hteo da se podigne sa stolice i ode do nasilne osobe ili barem zbrine devojku do njene kuće.
(A tek šta se sve dešava sa dobijenim i nedobijenim tužbama na našim sudovima, to ne treba ni da zamislim jer nekolicinu već imam “okačenih mačku o rep”, samo nikako da prođu neke “dobre kočije” kroz ovu zemlju da upecam svog partnera sa Forbsove-liste najbogatijih pa da “nas” izvučem iz jaruge tkz besplatnih, a ustvari vrlo skupih, “igrica sa granicama”! - tako nekako)...

Provedoh sa uplakanim detetom narednih petnaestak minuta.
Dovoljno da je ohrabrim da je njen pravi put da najpre ode kući i kaže svojima sve što je meni rekla, da ima problem i da ih zamoli da joj pomognu....
Provedoh onoliko koliko je bilo potrebno da dođe do svog smirenog daha.

Pokušah da joj pomognem na neki običan roditeljski način da shvati da nije važna ni tašna, ni to ružno šta joj se desilo, već život i zdravlje, njena budućnost, i da je njeni vole i čekaju kod kuće....Pokušah da joj ukažem da uvek ima u vidu da nikada nije sama ako joj neko okrene leđa i onda kad misli da je niko ne razume....Jer Bog je uvek uz nju...tako nekako jednostavno rekoh...

Odlučila je da ode kući. Obećala mi je da će otići pravo kući.

A ja nisam otišla pravo kući, već u bazen...Srećom!

Srećom jer sam tako mogla da utopim suze u vodu nad devojkom koja treba svoj mladi život da provodi u radosti...

Oj, Srbijo, mila mati!

Jasna Zagorac Simonović

22.02.2012

 

    

   

SRPSKO STANOVIŠTE Dr VOJISLAVA KOŠTUNICE...1,2,3....

SRPSKO STANOVIŠTE Dr VOJISLAVA KOŠTUNICE...1,2,3....

Fond Slobodan Jovanović je 11. februara 2012 u Domu Omladine u Beogradu, Srbija organizovao Tribinu na temu “Zašto Srbija a ne Evropska Unija”. Ovaj događaj je u potpunosti bio posvećen promociji (i prodaji) istoimene knjige Dr Vojislava Koštunice, bivšeg predsednika SR Jugoslavije i predsednika Demokratske stranke Srbije.

Na tribini su smerno i smireno govorili direktor Fonda Slobodan Jovanović g Mile Savić, pisac g Siniša Kovačević, profesor književnosti g Milo Lompar, kao i sam autor knjige, dr Vojislav Koštunica, sa čijim se govorom promocija i završila, tako da rasprave o tematski suprotstavljenim “likovima” Srbije i EU nije ni bilo…(njena neophodnost je konstatovana)…

Rasprave nije bilo, ali je bilo brojne publike koja se, po vanredno snežnom danu, okupila na “srpskom stanovištu” (novi promovisani termin dr Koštunice koji mislim da veoma realno oslikava naše “neimanje stana”?!), a po neko od nas i na “srpskom stajalištu” (stari termin u van-GSP pakovanju u kome se lepo snalazim:s noge na nogu, pa naslon na stubove, pa malo do vrata, gde su ti prozori!?), i koja je (brojna publika) s pravom očekivala da dokaže da dr Koštunica ne ragovara samo sa ljudima koji su mu pomogli da napravi novi knjiški putokaz: “Srbija da Evropska Unija ne” nego i sa svojim slušaocima koji imaju šta da kažu ili pitaju….

A ja sam, razočarano se požalivši na to jednoj slušateljki koja je za nedostak diskusije našla opravdanje u mladima koji nisu napravili celovit program, kao i u tome da će rasprave biti (jednog lepog dana nadam se -rekoh ja!) kad svi pročitamo knjigu…A ja sam, ponavljam, u tom izlazećem momentu na sneg u potpunosti razumela Karlu del Ponte od pre nekoliko godina kada nas je izvestila da sa predsednikom Koštunicom nije vodila razgovor jer je on držao monolog!

Pošto diskusije nije bilo, meni su ostala nejasna neka “stanovišta” gdina Koštunice. Kao na primer poziv da Srbija treba da ostane politički neutralna prema EU, a vojno neutralna prema NATO-u. Naime, mislila sam da smo mi već za mandata gdina Koštunice postigli neutralnost!? Odnosno, kad smo je uopšte izgubili kad su nas svi iz bivše Jugoslavije ostavili? A šta je sa državnošću?..Srednji vek, Obrenovići, Karađorđevići? Važi li još “pusta turska” ili “jasna Wilsonova”?!...

Da ne propustim da dodam da je mene zadivilo što je gdin Koštunica tako lepo obradio 7 puta “ne” Evropskoj Uniji!...(Gde ste, studenti, da učite kako se pišu projekti iz znanja, a ne iz prepisivanja?!)...

Ako je neko dovoljno pametan, od “ne” se može i lepo živeti neko vreme ....Svi znamo da od Titovog “ne”, Sovjetskom Savezu, još uvek žive mnogi sledbenici jugoslovenskih monetarnih ideala....A od drugog “ne”  (SAD?) još uvek rade mnogi “organi” ....(Samo ako u međuvremenu “leks” specijalisti ne uđu u dokazno-bacačke pohode i razvratne mešavine alkohola i koječega)...Od 7 puta “ne” možda može?...ali ne!

I bi mi žao što dr Koštunica nije bio malo brži (baš je spor za 21. vek!) u pisanju ove knjige...Da je barem napisao 11 godina pre, odnosno pre nego što nas je “narodna volja” (kako je to kratko i jasno izjavio) nije odvela na “evropski put” (primedba: ja nisam bila pošla pešice, već superhighway-om!), odnosno na razbijanje mukotrpnog skupštinskog rada naših predaka, pregalaca i mislilaca, i svakako barem nekoliko godina pre nego što je “liberalizacija” (ne)legalnog tržišta zakucala na vrata ljudima bez prebijene pare, svakako pre nego što smo shvatili da je Evropski put za neke od nas vrlo nalik “prelasku preko Albanije”, a za one trenutno srećnije “osvajanju Olimpa”...A ni jedno ni drugo nije lako!   

Mediji su ovih 7 razloga, odnosno Koštuničinih 7 puta “ne”, toliko lepo opisali (ref.1,2,3) da bi zaista bilo smešno i nepristojno da sad ja “kopiram i pastiram” njihove rečenice o ovoj promociji. Samo ću, za one koji ne bi da sad otvaraju linkove, najkraće moguće rekla da se razlozi odnose na: otimanje Kosova, cepanje drugih teritorija Srbije, integraciju Republike Srpske u BiH, odricanje od vojne neutralnosti, preuzimanje krivice za sve ratove u bivšoj Jugoslaviji, liberalizaciju tržišta...I naravno, sve što iz toga proiziliazi.

Mediji su preneli i da Koštunica smatra Brisel glavnim krivcem što treba da odustanemo od EU....Prekršili su, navodno, obećanje da će “celovita Srbija ući u EU” (ref.1,2,3)....
A šta ako nisu očekivali da će “celovitoj” biti potrebno ovoliko vremena da potrefi “vrata”, jer ulazimo kroz prozore i to naglavačke?! (iako nam je mnogima glava na mestu?!)...
Ili, ako se celovitost ne čita isto na svim “belgijskim” jezicima?!

Ali?! I ja se slažem...da je Belgija glavni krivac!
Ali ne za „obećanje ludom radovanje“, već za zatvaranje vrata farmaceutskim gigantima da „srpsko farmaceutsko stanovište“ utemelje u “tržišni stan” hemičara i fizičara 19 veka, a koji su se za dobar ekonomski početak bili stekli 1999. pod naučnim i proizvodnim “gigantskim” krovom najveće hemijske industrije te zemlje (ref.4)...  

„Srpsko stanoviše“ dr Vojislava Koštunice jeste odjeknulo u meni kao neka potreba da se ne samo Srbijanci, već svi Srbi širom sveta, stave pod neki zajednički krov...Srećom, nebeski svod odavno postoji za „sve Srbe sveta“...

Samo da još vidimo na čijem se zemljištu nalazi Dom Sindikata, pa da krenemo „preko puta“ ...
Na Pravi put, svakako...

Da?

Jasna Zagorac Simonović

14.02.2012

Reference:

1.        http://www.nspm.rs/hronika/vojislav-kostunica-sedam-razloga-zbog-kojih-srbija-ne-treba-da-udje-u-eu.html

2.        http://www.standard.rs/zeljko-cvijanovic-postkrizni-kostunica-ili-poslednja-opomena-coveka-s-kisobranom-1.html

3.        http://www.slobodanjovanovic.org/2012/02/11/vojislav-kostunica-politicka-neutralnost-je-osnova-za-preporod/

4.        http://www.pravastrana.com/vest.php?prev=http://www.pravastrana.com&post=157

                

POUKA O SAMOLUSTRACIJI

POUKA O SAMOLUSTRACIJI

Kao neočekivani grom iz neba, ovih je dana odjeknula reč “samolustracija” iz usta ministarke pravde “Republike Srbije”, gdje Snežane Malović. Ležerna preporuka gdje Malović doživela je više podsmeh nego kritiku, a čini mi se nimalo razumevanja.

Podsetićemo se da se za multipli oblik samolustracije – lustraciju - govornički zalagao pok. ministar pravde Vladan Batić, ali bez uspeha! Od svih istovremeno očekivana i odgovarana, postoktobarska lustracija, narodno rečeno, trebalo je da odvoji kukolj od žita, ali je izgleda žita bilo toliko malo da se ili stopilo u “kukoljsku smešu” ili nastavilo da štrči kao kakvo strašilo čuvajući domaća (ras)plodna polja svih profesija na kojima se godinama više trga nego trguje, pa se i struke batrgaju da ne bi pale u ponor smandrljanih diploma i isluženih bivših i sadašnjih republika.

Ovih decenija “ukukoljisala” su se razna samonikla društva i (ne)profesionalna udruženja, (ne)legalne komore i saveti bez saveta, (ne)vladine organizacije i agencije za prof-turistička putovanja u budućnost bez budućnosti, itd. Iz njih su se i pojedinci “užitili” od silnih žutih, crvenih, internetnih i inih bespuća, pa sve više liče na:“i drvo da dotaknu, i ono bi se osušilo” umesto na priznate barem žrtvenike, ako ne i zaslužnike normalnog puta u život.

Zato je meni razumljivo što je i Snežana Malović podlegla liniji manjeg otpora i jednostavno razdelila lustraciju svima na savest! Ova kovanica se i sama po sebi baš nekako slaže sa realnošću tekovina samoupravljanja, a i nekako je demokratska da više demokratska ne može biti, čak i kad bismo sanjali demokraiju bez kazne.

Razmislih dobro šta nam je to preporučila gdja Malović, pa videh da ipak nešto tu nedostaje – rok i pravila. (Izvinjavam se ako već postoje, a ja ih ne znam. U tom slučaju molim izvinjenje i molim da se te informacije stave na dostupnije mesto javnosti)...Jer!? Nismo baš svi pristalice roka od 500 godina za otrežnjenje od negativnosti ili jednostavno na odvajanje od svoje loše izabrane profesije. Ne snalazimo se baš svi u “poukama o pravnom leku” u presudama bez moralne i profesionalne težine, u krivičnim postupcima iz kojih se elegantno izvlače nedorasli i nelojalni podnosioci tužbi, u pravnim tužbama vođenim od strane smenjenih lica, u privrednim postupcima “rađenim” od strane ispraznih pravnih zaposlenika, itd. A i ne možemo doveka čekati na visoki savet sudstva da sređuje svoje dvorište, i to bez nas! Na sudske i advokatske komore koje vode kukavice, na profesionalne grupacije koje drže banku i banku...tako nekako!

Eto , pre nekoliko godina pisala sam o čoveku koji je samoinicijativno vratio neku štetu gospodinu za davno ukradeni bicikl, mislim u Holandiji, a nedavno je kod nas jedan gospodin vratio zemlju otetu 45’, jer se setio reči žrtve da vrati njegovim potomcima kada bude mogao. (Može li taj gospodin da se stavi na čelo srpskih zemljišnjih knjiga? Oni tamo ne znaju šta rade, odnosno traže sve na gotovo, kao da tužioci ne postoje, i to toliko dugo da svete reči oprosta lebde od plavetnila otadžbinskih zelenih polja!)...

Zaključak: Molim gdju Malović da odredi rok i pravila za samolustraciju. (vansudska poravnjanja sa oštećenim entitetima inače sledi lustracija, povraćaj imovine, profita, ugovora, itd u iznosu npr. 80% državi i oštećenim entitetima, rok npr. 3 meseca)

A dodatno molim da mi zakaže da joj predam svoje predloge za lustraciju u pravosuđu.
Ali, ne samo da bi ti ljudi našli drugi posao, i nadoknadili štetu, već da bi “posao” koji su radili našao svoj profesionalni i moralni društveno koristan epilog.

Da li ovo ikome zvuči poučno?

Jasna Zagorac Simonović

23.01.2012

“BITKA ZA BEBE” B92 ILI...“THE BEGGERS CANNOT BE CHOOSERS” (DONALD TRUMP)

“BITKA ZA BEBE” B92 ILI...“THE BEGGERS CANNOT BE CHOOSERS” (DONALD TRUMP)

Kako je elektronski medij B92 preneo (ref 1) u Skupštini Srbije 17.11.2011 dodeljena su ordenja i priznanja svim donatorima koji su učestvovali u velikoj humanitarnoj akciji Fonda B92 "Bitka za bebe", a kojom je obezbeđeno 160 inkubatora za 40 zdravstvenih ustanova u Srbiji. Ova količina inkubatora zadovoljava „tri četvrtine potreba zdravstvenog sistema, a sredstva je doniralo više od 80 kompanija, više od 500 pojedinaca i oko 170 malih preduzeća, vrtića, škola, radnji, udruženja gradjana, fakulteta i sportskih klubova“.

Lepoj svečanosti su prisustvovale bebe „čija su lica učestvovala u kampanji“, predsednica skupštine Slavica Đukić Dejanović, predsednik Srbije Boris Tadić, ministar zdravlja Srbije Zoran Stanković.

U tipičnom majčinskom duhu, gđa Slavica Đukić Dejanović je videla ovu plemenitu akciju kao šansu za naš „nacionalno kompromitovan“ natalitet, odnosno za nadomeštanje nedostajućih 380000 građana u nedavnom popisu građana (kao da na planeti nema 7 milijardi ljudi!).
U tipičnom političkom duhu, međutim, gdja Slavica je opisala ovu humanitarnu akciju kao način za „pravljenje statusa Srbije“ jer će „prevremeno rodjene bebe, nakon što su uspešno savladale svoju prvu životnu borbu, kada za to dodje vreme sesti u poslaničke klupe i biti bolji nego njihovi roditelji“. (Tome se i sama nadam, zato što: Ne tako davno testirala sam svoju petogodišnju bratanicu u poređenju sa gradskom i državnom Advokatskom komorom po pitanju čitanja Izjave o lojalnosti i njena pismenost ih je nadmašila!).

Predsednik Fonda B92, Veran Matić, (u koga zaista verujem da će, shodno nedavno dobijenoj Legiji časti Francuske, uraditi pokajni prikaz o „pravnoj logistici“ B92) istakao je „da je akcija "Bitka za bebe" najbolja koju je taj fond realizovao. jer je rešen problem koji je nastao dugogodišnjim zapuštanjem i stvoren nacionalni konsenzus za rešavanje jednog gorućeg društvenog problema“.

Nakon „dodeljenog“ nacionalnog javnog servisa televiziji PINK koja inkasira novčiće iz svih krajeva sveta (dok ih RTB rasipa na sve strane), moram priznati da je za poštovanje i sama napomena nacionanog konsenzusa u trenutku kad i nacionalno i internacionalno u Srbiji jeste veoma teško prepoznatljivo!
A nadasve mi se dopala izjava gdina Verana da treba „slaviti život“, ne samo zato što počinje vreme veće koncentracije slava u nas, već i zato što sam ga odmah zamislila kao „violinistu na krovu“ sa inkubatorom u rukama, odnosno sa inkubatorom u jednoj, a najavljenim humanitarnim respiratorom u drugoj ruci, (a koje sam, respiratore, i ja bez pitanja „obećala“ našim sunarodnicima na Kosovu kojih počinje da hvata strah za pravo da disanje (ref 2)...

„To life, to life, Lechaim“! (ref. 3)

Samo da još svima, a ne samo bebama u inkubatorima (koji će, nadam se, imati ovlašćenog servisera i odgovornog „humanitarnog“ zastupnika) bude nesmrznuto oko srca kad prime sudske presude u Infostan računima, ili sopstvene profite kroz humanitarne donacije! „May all your futures be pleasant ones, not like our present ones!“ (strofa iz ref.3)...

"Bez podrške životu beba nema ni podrške starim ljudima, koji su i sami često nemoćni, ni ostalim stanovnicima ove zemlje. Mi smo bez obzira na sve razlike koje nas dele dužni da slavimo život i empatiju jer samo tako kao društvo možemo da preživimo", poručio je Matić. 

Za život, za život, gdine Verane! (ali bez cenzure „važnih“ prijateljskih komentara pri tekstovima „Kupoprodaja vakcine“, i bez promptnih pretnji tužbom protiv neistomišljenika! (ref 4)

Sa ministrom zdravlja Zoranom Stanković „koji je izrazio zadovoljstvo zbog toga što će realizacijom ove akcije biti ispunjeni evropski standardi u oblasti neonatologije i što će najmladjim pacijentima biti pružen najbolji tretman“ složila bih se i da nisam nedavno bila na sastanku kod g Ministra, i saznala, otprilike, da „svi farmaceuti još uvek nikom ponikoše“!
Možda su u redu pred Skupštinom za novu šifru delatnosti: „humanitarni tender“?!...Ako je humanitarno ne znači da je na izvol’te (pa još prekoračena norma sa 100 na 160)!
Možda je još neko uspeo da ukapira nakon tolikih godina, osim nas nekolicine koji smo humanitarni rad obavljali legalno preko Crvenog krsta, da ni humanitarbno nije džabe!)

Pokrovitelj akcije "Bitka za bebe" bio je sam predsednik Srbije Boris Tadić.
Baš lepo!
Em država nije pokrovitelj zdravstva, em dokazano voli decu...

I neka su baš „bebe“ prekinule glasanje poslanika u Skupštini Srbije!
(Ne znam šta su baš tada izglasavali, ali mogli su, ne daj Bože, da izglasaju da deci „poubijaju“ kućne ljubimce, ili ne daj Bože, dopuste maloletnicima da spravljaju lekove sami!-ha!).

Kako B92 dalje prenosi, „Bitka za bebe će sada prerasti u fondaciju, koja će i ubuduće pružati pomoć zdravstvenim institucijama širom Srbije u borbi za živote prevremeno rođenih beba.“ Čiju?

Kako se prerasta iz Fonda u Fondaciju, ja ne znam, niti je iko znao da mi kaže te davne 1999 kada je Komercijalna banka Beograd +„co“ stavila „veto“ na moj Solvay- Farmest nerezidentni humanitarni račun „Fonda za decu obolelu od cistične fibroze“ pre nego je ušao u „evropski inkubator“....

Zaista je lepo što dobitnik Ordena Legije časti, gdin Veran ima potrebu da deo tog blaženstva prenese kroz produkciju ordenja!...

Razumem i da je danas novac toliko bitan da čak i obični prosjaci više puta ponavljaju “hvala” za par novčića koje još samo prepoznaje poreski system Srbije i to na „monetarnim jadnicima“(ref 5) …

Razumem da ljudima koji odgaje bebu od manje od pola kilograma, kako su to uradili lekari u Leskovcu pre nekoliko godina, i to bez inkubatora, nemaju potrebu da dobiju orden, već ...inkubator...

Razumem i Donalda Trampa koji je jednom izjavio da „the Beggers cannot be Choosers“ (prevod: Oni koji prose i/ili mole ne mogu da budu ti koji biraju).

Osim B92?

Jasna Zagorac Simonović

21.11.2011

References:
1. „Pobeda “Bitke za bebe”, 17.11.2011, http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=11&dd=17&nav_category=12&nav_id=558405)

2. „Ima nas više samo nas niste popisali“, 18.11.2011,

http://www.nspm.rs/komentar-dana/ima-nas-vise-samo-nas-niste-popisali.html

3. Fiddler on the Roof, YouTube

http://www.youtube.com/watch?v=Vvr8AjT0aD0

4. “Doktori protiv korupcije odbili Insajder”, 11, 11 2011, http://www.healthcareanticorruption.org/mi_korupcija/Hronologija%20medija/20111111e-novine.html

5. „Velika Gospa – ispružena ruka“, 30.08.2011, http://www.pravastrana.com/vest.php?prev=naslovna.php&post=198

H1N1 VAKCINA - OD ZAGREBAČKOG DISTRIBUTERA DO BEOGRADSKOG BUDŽETA

H1N1 VAKCINA - OD ZAGREBAČKOG DISTRIBUTERA DO BEOGRADSKOG BUDŽETA

 

Specijalni sud u Beogradu pokrenuo je nedavno istragu protiv bivše direktorke Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije gdje Svetlane Vukajlović zbog sumnje da je zloupotrebila službeni položaj prilikom nabavki vakcina i oštetila budžet za 1.270.000 evra. Bivša direktorka RZZO je, navodno, omogućila kompaniji „Jugohemija farmacija“ da dobije posao na tenderu za nabavku vakcina protiv virusa gripa tipa H1N1, čime je budžet Srbije oštećen za 1,27 miliona evra. Naime, vakcine su plaćene 8,5 evra po dozi umesto 6,5 evra, koliko su iste koštale građane Hrvatske sa kojimq smo do ne tako davno delili jedinstveno jugoslovensko tržište.

 

U akciji pripadnika službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) uhapšeni su i Vladimir Gravar, direktor „Jugohemija farmacije“, i Ljubomir Pavićević, direktor firme „Detap“ koji su kada su saznali da će biti izvršena javna nabavka tri miliona doza vakcina protiv „novog gripa”, stupili u kontakt sa odgovornom osobom u Imunološkom zavodu u Zagrebu (IMZ), inače ovlašćenim distributerom kompanije „Novartis”, čiji je zastupnik za teritoriju Srbije, navodno, bilo preduzeće „Detap”.

 

Kakos u mediji preneli, Vlada Srbije je na sednici 2.11.2009 usvojila zaključak da RZZO po hitnom postupku i u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, započne nabavku tri miliona doza ove vaccine, ali nije imala udela u izvršenju ovog posla, odnosno tenderskoj proceduri.

 

Vakcina H1N1 je inače 2009. godine pretrpela jaku globalnu medicinsku naučnu kritiku, pa su se njena dalja prodaja i primena nekako zaustavile istovremeno, ali dovoljno vremenski da se ošteti srpski budžet, ako ništa drugo.

 

Eto! Budžet pamti sve, čak i kad je u repu događanja, i to kad pravnici zaborave neke osnovne pravne “preambule”, kao na primer da je Hrvatska zasebna država, pa tako i zastupnici stranih distributera stranih proizvođača lekova jesu zakonski nepoznata kategorija u smislu već uspostavljenje legalne distribucije lekova, odnosno kada direktan zastupnik istog proizvođača treba da postoji, jer inače lek ne bi bio ni registrovan, niti imao prednost nad registrovanim paralelnim lekovima! (Institut za virusologiju još uvek postoji u Beogradu).

 

Preći od predstavništva Novartisa u Beogradu do ambulante na vakcinaciju nije baš lako. Naročito kad treba da se pređe skoro pola planete i stigne do Beograda, i to preko zaista lepog Zagreba! Ma, malo je i dva eura po vakcini, koliki je to bratsko-jedinstveni-ruko-put, da vam ja iz svoje “prve farmaceutske” ruke iskreno kažem!…

Samo mi je jako žao što tih zwei eura nisu pošteno zarađeni i razdeljeni, na isti samo direktan Novartis način, naravno iz cene samog proizvođača vakcine (gde god da se ona fizički zakonski proizvodi), kako smo inače decenijama radili, a ne iz džepa građana tj poreznika EU i šire, ako smo mi uopšte neki jedinstveni poreski obveznici, a kako smo, naravno srećom samo neki od nas, poslednjih decenija odabrali da činimo.

 

Prošlo je već 10 godina od kada sam, prilikom boravka u Berlinu, uspela da utrčim u Ministarstvo zdravlja Nemačke i porazgovaram sa jednim ljubaznim zaposlenikom. Bilo je dovoljno par minuta, a više mi tako balkanski nenajavljenoj ne bi ni dopustili, da ispričam “svoj problem”: odnosno visoko kredibilni farmaceutski generalno-zastupnički konflikt sa nemačkim i inim evropskim principalom i da zapitam: Warum (Zašto)?

 

Zatipah, naime, warum ili zašto nemački pravni entitet, multinacionalni partner moje firme, ruši i to nelegalno preko rešenja za registraciju lekova, svog legalnog farmaceutskog zastupnika u Jugoslaviji, i to na svoju profesionalnu, da zanemarim sada kredibilnu štetu? Ljubazni zaposlenik Ministarstva zdravlja Nemačke povukao se nekuda na promptnu konsultaciju i ubrzo se vratio sa jednostavnim odgovorom: tu vam se radi o interesu između Jugoslavije i Hrvatske!…

 

Kakva sad pa Hrvatska, začudih se ja, tada, a začudih se i kad zahvaljujući perfektnom Dojče jeziku svog prijatelja iz Beograda poslah kasnije dopis Saveznom ministarstvu za ekonomiju Nemačke, napominjući da će se, blago rečeno, gungula oko registracija lekova u Jugoslaviji ubrzo odraziti na nedoličnim registracijama lekova u državama bivšeg SSSR, a potom EU i šire, i kad ne dobih nikakav odgovor! NICHTS! Beše to, I sada jeste, meni posebno nepoznato ponašanje nemačkih entiteta na čijem sam poslovnom obrazu iz doba kada je Bon bio glavni grad Nemačke, bukvalno profesionalno odrasla! 

 

Odgovor ne dobih niiti od predstavništa mog nemačkog i inog principala u Zagrebu, a potom niti od Belupa u Koprivnici, Hrvatska, koji se kasnije drznuo da registruje “moje” lekove usred zemlje Jugoslavije, niti od ofisa “Belupa” u Beogradu, niti od bilo koga…

Ali čudila se više nisam. Tačka.

Sve do sada! Sada se čudim kako je gdja Vukajlović, pravnik po profesiji, mogla sebi da previdi da je put od postojećeg srpskog generalnog zastupnika inostrane firme do ovlašćenog-entiteta-ne-znam-koga, a koji na zeleno svetlo treba da se zna koga podnosi tendersku dokumentaciju za uvoz leka po hitnom potupku u Srbiju (nezavisno od (ne)poštovanja tenderskog postupka) vrlo definisan. I kako je moguće da joj baš niko, niti iz Agencije za lekove, niti iz Instituta za imunologiju, niti iz Ministarstva zdravlja nije pomogao da pođe lakšim putem…
Od ambulante do predstavništva Novartisa…

Da li se i vi čudite?

 

Jasna Zagorac Simonović
24.10.2011