GLOBALNI DUH PITERA BOSMANA

Ових дана велику медијску пажњу изазвао је извештај да је 24.октобра 2010 за градоначелника словеначког приморског градића Пирана, који броји 17.000 становника, изабран др Питер Босман. Рекло би се да је овај радостан догађај био преко потребан јер су информације о хрватско-словеначком власничком надмудривању у вези Пиранског залива, односно Савудријске Вале, заиста дојадиле “и Богу и народу”. Др Босман је члан владајуће словеначке политичке странке Социјалдемократа. Он је по професији лекар са приватном праксом, а бивши је члан Скупштине Пирана. Освојио је 51,4 % гласова и тако поразио досадашњег жупана господина Томажа Гантара. Новоизабрани 54-годишњи жупан др Босман стекао је не само локалну, већ и глобалну познатост буквално преко ноћи! И то захваљући томе што је рођен у Гани, па је јавност његову природну боју коже промптно изједначила са “кожом” актуелног председника САД, Барака Обаме. Тако је од самог подношења кандидатуре др Босман добио један симпатичан, али и теретан надимак “Пирански Обама”. Његова победа прослављена је и у Гани, а надимак и победа одвели су га и до CNN-а… И да није ових дана CNN под критиком због необјављивања ратних информација Wikileaks-a… И да се нисам 2000. године лично уверила да CNN понекад извештава по принципу “далеко од очију, далеко од срца”… И да нисам савременик председника СФРЈ који није имао југословенско држављанство… И да нисам одрасла у земљи Југославији у којој су становници несврстаних земаља улепшавали наш свакодневни живот и као политичари и као туристи… И да не потичем из народа у коме постоји веровање да црнац доноси срећу… (чула сам да је у немачком језику обрнуто, што ми је просто невероватно имајући у знању Гетеово виђење спектра дуге у црној боји!)… И да није, ето, свега тога, мене би опет неизмерно обрадовало што је на жупанским изборима у, понављам, прелепом словеначком приморском градићу Пирану, победио др Питер Босман и што је то објављено на CNN-у!… Обрадовало би ме, али не и изненадило само као информација… Оно што ме је веома изненадило јесте то што је боја коже др Босман-a добила толику медијску пажњу, пред којом ће, верујем, др Босман сада морати дупло да се озноји да своје планиране циљеве и личне вредности изнесе до очекивања народа који још увек, иако је увелико зашао у ЕУ, воли да мултиплицира надања до бескраја… Па је тако на пример већ виђен и за председника, а да није још био ни жупан постао… Изгледа да се Словенија још увек није излечила од југословенских мегаломанских прохтева у смислу “сад и одмах”… Томе сведоче натписи током жупанске кампање : “Питерa Босманa за председника” (Словеније). И нисам само изненеђена, већ сам и заиста фасцинирана како је једноставно стићи до “глобалних ушију” на основу подударности боје родитељског дела коже са постојећим председником САД, Бараком Обамом!... Да ли је негде слободна “кандидатура” за белу родитељску половину?… “СуПиранци” др Босманa, а и ми некадашњи Југо сународници, а садашњи туристи, а који смо те среће да смо дубоко загазили у лепоте Пиранског залива, свакако знамо да др Босман није заслужио свој први мандат примарно преко боје коже… Др Питер Босман је изузетно вредан и цењен становник Словеније, и то још из периода пре него је Словенија стекла своју независност од независности СФР Југославије, 1991. године. Зато сматрам да просто није лепо да ико помисли, а камоли замери, што на ово место није дошао “прави Словенац”. А не треба ни замерити што др Босман, кажу, не говори перфектним словеначким језиком… Није било ни Југословенима лако да савладају “словенске језичке цесте”… Др Босман је, наиме, стигао у Љубљану касних седамдестих година из Гане, као један од 200 афричких имиграната у Југославији, касније Словенији, где је затим дипломирао медицину, и као специјалиста опште праксе запослио се у Пирану. Ту живи са својом породицом, супругом и две кћерке. Више пута сам чула од мештана како је др Босман дуго возио од Љубљане до Пирана, и назад, наиме од куће до посла… Па тако ме не чуди што се толики преваљени пут, макар и преко надимка Пирански Обама, некако прилепио за “хиљаде километара од Пирана до Washingtona”….Све тако сада носећи и додатак од балканског принципа “лако ћемо” на лако освојеној идентификацији са Бараком Обамом… тако некако… Али, свака част др Босманu што се није одмах занео у “лет преко атланско-океанског гнезда” који му је народ исплео…Довољно му је било што је Гана прославила, а CNN објавио…Мало ли је? Па тако др Босман своје личне амбиције није брзометно увеличао да на пример ускоро уђе у аутомобил са непробојним стаклима и отуђи се од народа, нити се залетео да решава спорове Пиранског залива, нити да промовише себе као Пиранског Обаму. У складу са својом основном професијом, своје је предвиђене жупанске планове за просперитет Пирана ставио у форму историјата, дијагнозе и препоруке за третман, па су се ту уместо непробојних нашла “електрична” кола, уместо “Gulf of Piran” - терени голфа, а уместо цопyпроизвода “Пирански Обама” - промоција локалних производа (овде може да се упише доста тога)… А у складу са васпитањем, изјавио је да је срећан и почаствован што је победио… А пре тога: “Поласкан сам поређењем, али ја никако нисам Обама, ја сам Питер Босман и кандидујем се за градоначелника једног малог града”..Па даље: “Желим да будем добар градоначелник. Желим да помажем људима”… А да др Босман заиста жели да помаже људима, мени је било јасно још пре двадесетак година када је у државној амбуланти у Луцији где је био запослен одмах прискочио да ме ослободи запушеног и оглувелог ува у јеку туристичке летње сезоне… Хвала… А да ће постати жупан Пирана, и то ми је било прилично вероватно када сам протеклог лета на централној порторошкој плажи из мора приметила др Питера Босмана како по највећем сунцу шпарта ривом у оделу са пословном “ташном”… (реф. стара реклама за швајцарски часовник: “Док ти спаваш, Дармол ради”)… Само да никада не затамни стакла на тим “сунчаним” возилима… Само да не “запапри” цену на тим голф теренима… Само да што више производа задржи дух “Boss mana”…У свим бојама Луције, Порторожа и Пирана… Objavljeno 6.11.2010 na sajtu NSPM http://www.nspm.rs/komentar-dana/globalni-duh-pitera-bosmana.html

 

NA RUBU PAMETI

На медијску листу очајника јуче се уписао бивши успешни приватни бизнисмен Драган Марић који годинама правним средствима и очајнички покушава да реши проблем са авиопревозником ЈАТ-ом. До сада му у томе није помогао нити штрајк глађу испред републичке скупштине, а пред очима целог њеног сазива који је ту сваки дан долазио на посао, нити петиција понеких самосвесних грађана, нити домаћи, нити европски суд у Стразбуру! На листу очајника ступио је одмах након Зорана Булатовића који је у оквиру штрајка са својим колегама из друштвене фирме одсекао себи прст, тиме претећи да чином самоуништења засени и парцијално самоуништење свога колеге по очају! Драган Марић је медијску пажњу успео да добије тако што је изабрао То место – Председништво Србије – за своје самоуништење бомбом, и то након исписаних 11.000 мејлова. У том мимоходу до ивице смрти и назад до живота, помогла му је, претпостављам по свом израженом професионалном инстинкту психолога, посланик Александра Јанковић која је прочитала његов допис. Потом је уследила права полицијска и неуропсихијатријска хајка. С правом! Суштинско решавање индивидуалног проблема одмах се расплинуло у лекарску причу без граница, у страх властодржаца од помахниталог „народа“ итд. Као потписник петиције г. Марића пре неколико година, и као поштовалац правих приватника који се нису обогатили на јаслама друштвене својине, а уједно и као велики критичар разблуделог правног система, покушала сам да размислим о чему се ту заправо ради. На основу чланака из медија, разумела сам да је г. Марић за време санкција помогао југословенском авиопревознику ЈАТ-у и да је за те потребе направљен фиктивни уговор да би ЈАТ дошао до новца из Ирана, а да је касније тај уговор узет као валидан, па је г. Марић остао кратких рукава. Ако је тако (извињавам се ако нисам добро схватила!), сасвим је разумљиво да Суд у Стразбуру није разумео постојање оваквих уговора. Оваква правна проблематика за време санкција захтевала је предан рад наших судских и скупштинских органа, а не да људи који су помагали друштву (радницима друштвених предузећа), остану често и ван маргина друштва! Чак и да постоји кривица око папирологије, постоји истина око новца! Ко је потписник тог уговора у име ЈАТ-а? Шта је сведочио тај човек? Да ли се неки синдикат огласио по овом случају? Прогласити некога неурачунљивим често је много лако у односу на проглашење истине. Томе теже сва уплашена, недоречена, непрофесионална друштва и појединци! Постати неурачунљив, по аршинима других, то уосталом сваки човек може, пусти ли се низ бесконачно тражење правде у институцијама у којима памети има тек у понеком заметку... Сетих се да је „очајника на рубу памети“ боље од већине психолога описао Крлежа у својим Глембајевима када његов „јунак“ каже да би још човеком могао бити када би му само неко пружио руку... Покушавајући да се ослоним на своју памет, молим државне органе да испитају случај Драган Марић – ЈАТ. Молим некога ко има новац да помогне г. Марићу да исплати дуг (био он „судски“ његов или не), можда откупом права на снимање филма о његовом животу. У овоме часу „Милионер из блата“ истерује сузе на очи и најокорелијих капиталиста... Верујем да „Драганови милиони у блату“ можда не би натерали сузе, али осмех сигурно, при помисли на идеје о милионима који леже у нашем „живом“ блату... Верујем да би г. Марић, када би му неко пружио руку, пружио руку Зорану Булатовићу и његовим колегама да поново постану запосленици и власници својих живота... Није очајан предлог, зар не?

 Jasna Zagorac Simonović

22.05.2009
objavljeno na sajtu NSPM
http://www.nspm.rs/komentar-dana/na-rubu-pameti.html

R U S I M A

Slatke slovenske reči „zdravstvuj“ i „dosvidanja“,,

                Pozdravi puni duše i puni obećanja,

Osmesi dobrote i sreće samo su tamo postali,

                Gde su predaka naših večiti snovi ostali.

Samo se tamo voli i žaliti ume,

                Samo Rus hoće da shvati, da pozna i da razume.

Samo je ruska tajga kolevka sna i duše,

                Samo u ruskoj stepi sve se zablude ruše.

Samo u ruskom oku zasija nada za te,

                Samo na ruskom nebu sjajne se zvezde jate.

Samo u ruskoj zemlji genije svud se rađa,

                Samo je ruska zemlja, što starija – to mlađa.

Samo je ruska duša široka kao svemir,

                Rus, to je sila, snaga, sveznanje, Bog i Nemir.

                               Taj šinjel ruski, kapa divna,

                                Čizma na lakoj, finoj stopali,

                               Zar nisu svete stvari za nas,

                                 Kad smo slobodni opet postali.

Rusija, moćna to je stihija,

                Sunce što tamu snažno probija,

Orkan što celu zemlju savija.

-          A grom fašiste što razbija

-          To je Crvena Ruska Armija

Mara (Arandjelović) Jokić

1945.

Napomena: Pesmu je napisala moja baka po majci u znak zahvalnosti Rusima za oslobodjenje Beograda 

KRILA ALEKSANDRA VUČIĆA

Jedna moja prijateljica napisala je lepu Vaskršnju poruku u kojoj se našla i sledeća rečenica: „Političari neka se zamisle šta su ikada učinili, ali neka ne zaborave da Neko to gleda i pamti“…

Svrha ovog članka je da se nad nama zamisli Aleksandar Vučić, potpredsednik Vlade Republike Srbije. A da bi se Aleksandar nad nama zamislio treba najpre mi nad njim da se zamislimo. Pa da zajedno stignemo do aviona koji lete na sve destinacije sveta, direktno ili sa presedanjem. 

„Uzlet“ Aleksandra Vučića iz ovdašnje političke čamotinje po meni je počeo kada je doveo u Beograd gdina Rudolpha Giuliani-ja, bivšeg gradonačelnika New York-a.  Moje divljenje prema tom uspehu bilo je, priznaću, pojačano ličnim neuspehom što na silne dopise od istog gospodina nisam dobila ni kurtoazni odgovor, baš kao ni od g. Al Gora (sećate se potpredsednika USA?)  koji je u to vreme imao časne internacionalne namere sa nekretninama, a kome sam „nudila“ obale Save i Dunava (svakako po zapadnoj ekonomskoj ceni).

Ovih dana, međutim, kao grom iz vedra neba, krenuše silni novinski tekstovi:  te Vučić obećao ovo, pa nije ispunio…te ono radio, pa nije uradio (ref 1 i 2)…te ga ja branih u komentarima, sve dok ne čuh svojim ušima sa tv-a da je počeo da kalkuliše,  a kalkulisanje nije čvrsta platforma ni za kakvo uzletanje! Odnosno priznao je da su čuvena 24 anti-korupcijska predmeta zaustavljena da ne bi neko pomislio da se skreće pažnja sa Kosova. (Da sad ovde ne kažem da bih takvim pravnicima i sudijama ne samo ukinula platu za čekanje, već  i  mnogo lustracijski više, ali neću jer oni jedva čekaju  gorivo za svoj (ne)radni učinak! I neću da kažem, a govorim, da je i moj slepi 25. pravni putnik se tamo uz Agrobanku prilepio, na deonici KPMG Yugoslavia, jer se bojim da ne potrči neko da snima Titonik, pa da cela planeta svoje lepe snove pretvori u javu za tili čas) …

Kalkuliše Vučić i to ne valja, pomislih ja duboko…toliko duboko da mi obećanje koje mi je pri slučajnom susretu na Sajmu knjiga dao da će sve biti drugačije kada oni…ode u utehu da ima još dana…

Biti napredan uopšte nije lako…To svaki roditelj zna, onu priču od kilo mesa, a posebno majke šta sve treba do tog napretka potegnuti…(Često čujem, a verovatno i vi,  od žena koje ga na taj ženski način zagledaju, da je Aleksandar Vučić „napredan“)…Pa hajd’ da pomognemo da ostane napredan…Aca Vučić!  

Naime, na Treći dan Vaskrsa i Đurđevdan osvanula je vrlo ne-napredna vest: „Ministar odbrane Aleksandar Vučić potvrdio je da je Srbija zainteresovana za nabavku lovaca Mig-29 M2. Piloti Vojske Srbije već se obučavaju za taj avion.“ (ref.3)

Kakvi sad pa lovci avioni! Uhvati me odmah 1999-a jeza! Ne može samo Miroslav Lazanski da uživa u životu u ovoj zemlji ! To baš nije fer! Em borbeni lovci, i to u neutralnoj zemlji Srbiji, em na „ček na poček“ (koga nedavno prekrstih u „ček na doček“, da l vam se to više sviđa?)…

Ovih dana izašlo je u štampi da je Aleksandar Tijanić skrckao 160.000 dinara za neke kristalne čaše (Da l se to sprema da ih polupa kad stigne naplata svih pokradenih emisija, il će da se toči neko lepo vino (ref.4) . Svako od vas ko je bilo gde radio, makar i u „beogradskim sindikatima“ (ref.5) dobro zna šta znači kad materijalni troškovi ne prate plate (il je neka dobra „fešterajka“ il je opet „tax free“ na pomolu!?).

Neki od nas, međutim, koji imamo iskustvo sa rukovođenjem  ozbiljnom firmom,  a država je jedna velika firma, znamo šta znači uzimati pozajmicu na pozajmicu, kredit na kredit i skrckati 30 miliona, pa još pozajmljenih!? Ma to ne bi ni sve veverice sveta uspele tako brzo da skrckaju, Aleksandre!?  …
Pa još ne-oploditi toliki novac (u) turističkim avionima, već pakovati vojne za vojnu…
I to u, ponavljam,  vojno neutralnoj zemlji Srbiji (gdine Koštunica, da li sam u pravu?)! 

„Već su spremni avioni svi, ne znam kojim ćemo poći mi“ - tako kaže poznata stara pesma našeg doajena muzike Radoslava Graića…Nisam uspela da nađem link, a baš sam volela da vam ga poklonim da se počnemo buditi uz neku bolju muziku od pretećih migova, lažnih žigova i sl.

Evo vam zato Bajage i instruktora na krilima ljubavi (ref.6)

Ko nikada nije kalkulisao, mislim da ne govori istinu…

Strah često ophrva čoveka , pa ne zna kuda će, sem do prvog kalkulisanja…Odatle je lako stići do prvog pogrešnog kalkulusa…

Čega se plaši Aleksandar Vučić?

Ne znam kako će drugi, ali ja ću dati sve od sebe da ga razumem, makar “provukla i podvukla” i vinograde pod stavku “KPMG Yugoslavia”….

Nešto mi se ne ide nazad u dvadeseti vek…

Verujem ni Aleksandru Vučiću, a ni nikome, ni ikome…

A vama?

Jasna Zagorac Simonović

8. maj 2013

Reference

1.       http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/t40558.lt.html

2.       http://www.pressonline.rs/info/politika/44599/vucic-uhapsiti-ubice-ranka-panica.html

3.       http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=05&dd=06&nav_id=711210

4.       http://www.pressonline.rs/zabava/dzet-set/148093/volim-kuma-i-dobra-vina.html

5.       http://www.youtube.com/watch?v=yzqTgUCBhR8

6.       http://www.youtube.com/watch?v=pHKPQx1-QBI

OD KALKULISANJA DO KALKULUSA  -  KRILA ALEKSANDRA VUČIĆA

Na društvenoj mreži LinkeIn, jedna je moja prijateljica napisala prelepu Vaskršnju poruku:

„Hristos voskrese, draga braća i sestre, vaistinu vaskrse!

Širite ljubav, pozitivizam, delite drugima, pomozimo jedni drugima, a naročito slabijima od sebe!

Političari neka se zamisle šta su od ovoga ikada učinili, ali neka ne zaborave da Neko to gleda i pamti“…

Svrha ovog članka je da se nad sobom i nama zamisli Aleksandar Vučić, potpredsednik Vlade Republike Srbije i da počnu da lete avioni svi sem onih ratnih, i to na sve destinacije sveta, direktno ili sa presedanjem.  

Uzgred, ta presedanja su ponekad uzbudljivija i od samih poletanja,uzletanja i sletanja! Setite se Toma Henksa (film) zarobljenog na Njujorškom aerodromu jer se  zatekao kada se u njegovoj otadžbini razbesneo rat, pa ne može ni napred ni nazad…a on pošao po nedostajući potpis poznatog džez muzičara da završi ono što njegov otac nije uspeo za života tj da skupi sve potpise svoje omiljene džez grupe…ali to sad nije važno…

Važno je da bih ja volela da se nekako  Aleksandar Vučić zakoči, odmori se, razmisli, promisli i opet krene napred, a ne unazad!

Moje je mišljenje da je „uzlet“ Aleksandra Vučića iz ovdašnje političke i dr čamotinje samoupravno- „demokratskih“ refrena pokvarenih ploča, u kojima je utrka prilepljivanja prepisanih zakona i prepričavanih dokumenta dobila takav pravni šprint da se onesvestiš od jada i bede i kad nisi pravnik, advokat, sudija ili tužilac po struci… kažem da je uspon njegov počeo kada je doveo u Beograd gdina Rudolpha Giulianija, bivšeg (šta fali) gradonačelnika New York-a.  

Rugalice su, koliko znam, zvanično priznat književni, pa time i govorni,  srpski (i šire) žanr0, ali sam se ipak dobro potrudila da zdravorazumski odagnam sumnjičave duše  i navedem ih da poštuju taj Vučićev napredni čin, kada je ovaj, za naše uslove mlad političar, koji je i sam bio razapet između svoja dva lidera preko „neiskristalisanih“ ambicija jer je g.Giuliani tada svojim očima video kakav se biznis (od koga se živi) može razviti u Beogradu (Srbiji).

Moje je divljenje prema tom uspehu bilo pojačano mojim ličnim neuspehom da makar od kancelarije istog gospodina dobijem i kurtoazni odgovor na silne dopise,  takođe po pitanju biznisa, baš kao što nisam dobila odgovore niti  od gospodina  Al Gora (sećate se potpredsednika USA?)  koji je u to vreme imao neke internacionalne „real estate“ časne namere, a kome sam „nudila“ obale Save i Dunava (do sad bi već svi splavovi bili pravno i fizički očišćeni)..

Od miline pomislih kako će se Vučić konsultovati sa Aleksandrom Popovićem, DSS koji  je na svojoj promociji za gradonačelnika izneo „strašnu cifru od 400 miliona eura koja je potrebna da se Beograd očisti od svog otpada u lepim beogradskim rekama“ (ref 1) i sa gradonačenikom Draganom Djilasom (DS) da nastavi da radi ono što zna da radi i upriliči makar još jedan most, npr. do Ratnog ostrva, pa da i divlje životinje i domaći izletnici krenu u slobodu!

Kao grom iz vedra neba krenuše, međutim, neki silni tekstovi  u medijima:  te Vučić obećao ovo, pa nije ispunio…te ono radio, pa nije uradio (ref 2 i 3)…te ga ja branih u nekim svojim bezveznim komentarima, sve dok ne čuh svojim ušima da je počeo da kalkuliše, a to ne valja! Odnosno priznao je da su 24 anti-korupcijska predmeta zaustavili  da ne bi neko mislio da se skreće pažnja sa Kosova (da sad ovde ne kažem da bih takvim pravnicima i sudijama ne samo ukinula platu za čekanje, već  i „iščupala uši“, jer oni jedva čekaju da se namestiš kao gorivo za njihov radni učinak! I da ne kažem da je i moj slepi pravni putnik se tamo uz Agrobanku prilepio na deonici KPMG, bojim se da ne potrči neko da snima nastavak Titanika-sa happy endom, pa da planeta pukne od sreće) …

(I ne svide mi se kad odoše po tolike zajmove i kredite, umesto da Vučić, kao pravnik usmeri sve nas da pokupimo  svoje po svetu , već zarađeno i oplođeno, prosto da im zahvališ, i malim i velikim tajkunima, i Rusiji i dilje, i Evropi i i šire…što su to sve nam sačuvali za “bele dane“…Hvala!)

Kalkuliše Vučić i to ne valja, pomislih ja duboko…I oslonih se na obećanje koje mi je pri slučajnom susretu na Sajmu knjiga dao da će sve biti drugačije kada oni…Pa opet rekoh: ima još dana…

Biti napredan uopšte nije lako…To svaki roditelj zna, onu priču od kilo mesa, a posebno majke šta sve treba do tog napretka potegnuti…(Često čujem, a verovatno i vi,  od žena koje ga na taj ženski način zagledaju, da je Aleksandar Vučić „napredan“)…Pa hajd’ da pomognemo da ostane napredan…Aca Vučić!  

Danas, na Treći dan Vaskrsa i na Djurdjevdan, medjutim , osvanula je za mene vrlo ne-napredna vest sledeće sadržine: „Ministar odbrane Aleksandar Vučić potvrdio je da je Srbija zainteresovana za nabavku lovaca Mig-29 M2. Piloti Vojske Srbije već se obučavaju za taj avion.“ (ref.4)

Kakvi sad pa lovci avioni! Uhvati me odmah 1999-a jeza! Pa ne može samo Miroslav Lazanski da uživa u životu u ovoj zemlji ! Em borbeni lovci, i to u neutralnoj zemlji Serbiji, em na „ček poček“ (koga ja nedavno prekrstih u „ček doček“, da l vam se to više sviđa?)…

Ovih dana izašlo je u štampi da je Aleksandar Tijanić skrckao 160.000 dinara za neke kristalne čaše (Da l se to sprema da ih polupa kad stigne naplata svih pokradenih emisija, il će se toči neko lepo vino (Vučić: „Imam i ja svoju uzrečicu: suviše sam star da bih pio loše vino. Čovek koji pije vino ne može da bude loš čovek. Čovek koji pije vino je osoba koja ima dušu i koja ume i želi da se opusti. To je čovek koji ima prijatelje jer bez prijatelja vino nije vino“ (ref.5) . Svako od vas ko je bilo gde radio, makar i samo u „beogradskim sindikatima“ (ref.6) dobro zna šta znači kad materijalni troškovi ne prate plate (il je neka dobra „fešterajka“ il je opet „tax free“ na pomolu!?).

Svako od nas, međutim, koji imamo iskustvo sa rukovođenjem ozbiljnom firmom, a država je jedna velika firma, znamo šta znači uzimati pozajmicu na pozajmicu, kredit na kredit… Skrckati 30 miliona, pa još pozajmljenih!? Ma to ne bi ni sve veverice sveta uspele tako brzo da skrckaju …

Pa još ne-oploditi toliki novac u turističkim avionima, već pakovati u vojne avione…I to u, ponavljam,   vojno neutralnoj zemlji Srbiji (gdine Koštunica, da li sam u pravu?)! 

„Već su spremni avioni svi, ne znam kojim ćemo poći mi“ - tako kaže pesma našeg doajena muzike Radoslava Graića…(ref.7). Nisam uspela da nađem link, a baš sam volela da vam ga poklonim da se počnemo buditi uz neku bolju muziku od pretećih migova, lažnih žigova i sl. 

Evo vam u istu svrhu buđenja u miru - Bajage i instruktora na krilima ljubavi (ref.8)

Nećete zameriti ako vas preuputim i na jednu divnu „poslanicu“ mog prijatelja sa društvene mreže Facebook: „.. BUT THE WHOLE WORLD IS GOD'S AND WE ARE THE CUSTODIANS OF IT AND SHOULD TAKE CARE OF IT IN LOVE AND PEACE....“

Ko nikada nije kalkulisao, mislim da ne govori istinu…

Strah često ophrva čoveka , pa ne zna kuda će, sem do prvog kalkulisanja…Odatle je lako stići do prvog pogrešnog kalkulusa…

Čega se plaši Aleksandar Vučić? Ne znam kako će drugi, ali ja ću dati sve od sebe da ga razumem (makar “provukla i podvukla” i vinograde pod stavku “KPMG Yugoslavia”)….

Nešto mi se ne ide nazad u dvadeseti vek…

Verujem ni Aleksandru Vučiću, a ni nikome, ni ikome…
A vama?

I dodade moja prijateljica sa početka ovoga teksta: „ Dan našeg najvećeg praznika, samo lepe misli i divna pravoslavna muzika“ (ref.9)

PA NEKA BUDE KAKO ONA KAŽE…

Jasna Zagorac Simonović

6.maja2013

Reference

1.       1.http://nucleolus-jasna.blogspot.com/2012/03/zvezdani-razlicak-centaurea-cyanus-za.html

2.       2, http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/t40558.lt.html

3.       3. http://www.pressonline.rs/info/politika/44599/vucic-uhapsiti-ubice-ranka-panica.html

4.      4.  http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=05&dd=06&nav_id=711210

5.       5. http://www.pressonline.rs/zabava/dzet-set/148093/volim-kuma-i-dobra-vina.html

6.       6. http://www.youtube.com/watch?v=yzqTgUCBhR8

7.       7. http://www.youtube.com/watch?v=TJUtof9CBn8

8.       8. http://www.youtube.com/watch?v=pHKPQx1-QBI

9.       9. http://www.youtube.com/watch?v=GQKUL8AqnRk&list=PL8CD12A06ABDF2317&index=43

IZBORI, MEDIJI I (???)*

Pre nekoliko nedelja g Zoran Gavrilović, bivši zaposlenik Saveta za borbu protiv korupcije Vlade SR Srbije i sadašnji saradnik BIRODI Biroa za društvena istraživanja, upitao me je da napišem jedan članak za njihov sajt Medija Monitor na temu „Izbori, mediji i (???)*“ (zvezdica znači da nisam zapamtila šta je treće, a ne mogu da pronađem ceduljicu gde sam zapisala).

U to vreme niko u mom vidiku nije smatrao parlamentarne izbore nekim važnim događajem, a predsednik Boris Tadić je još uvek (ne)mirno sedeo na Andrićevom Vencu, pa sam ostala zatečena ne verujući da Zoran mene toliko može da preceni kad misli da ja o tome znam da napišem članak koji bi neko čitao!

A još kad mi je rekao i da ne bih bila plaćena da napišem tekst o nečemu o čemu ništa ne znam, zaista sam se osetila odbačenom od ovog našeg „nazovi-sistema“ u kome se neznanje skupo plaća (a koga će nam Boris Tadić ubrzo profesionalno objasniti sa TV-a kroz termin „greška u sistemu“, mislim da reče našeg ponašanja ili ophođenja!)...

Uteših se da bi honorar mogao ukaljati moju staru novinarsku naturščik i novu političku „immediate release“ tradiciju, a za slobodu mog objektivnog javnog istupanja na osnovi sopstvenog iskustva i znanja sedela bih doživotno na klackalici između mog praznog novčanika i punog stomaka sve kucajući na otvorena vrata sreće za sve ljude ovoga sveta, a ne samo za našu Srbiju...

Taj razgovor, međutim, bio je dovoljan razlog da se uputim na Medija Monitor da naučim nešto novo! Nisam bila razočarana kada nisam dobila očekivani značić zahvalnosti na jedan komentar koji sam tamo ostavila uz neki tekst, a u kome sam ukazala da je pogađanje o kom mediju autor govori na osnovu podataka koje je izneo nekako nedoraslo...tako nekako...Ali dobro! (Pred)izborno vreme ne bira koje pogonsko gorivo stavlja u vozila koja treba da nas dovedu do (bumerang) cilja...

I ko zna u koji bi nas, po mom mišljenju, ćorsokak apatije odveli ti parlamentarni izbori (a koji su uspeli da na kraju „regrujtuju“ 18 izbornih lista), sem možda da svi beremo različke sa Aleksandrom Popovićem i Svetislavom Basarom (oni se razumeju u vrste).... I ko zna da li bi se i Vlasi kroz NOPO (Nijedan od ponuđenih odgovora) dosetili da u tem Somboru ima svega na volju kad su odlučili da analitiku Djordja Vukadinovića napokon stave u službu sinteze nekog budućeg „maršala“...da Boris Tadić sa Andrićevog Venca, valjda samovoljno, nije „izašao na predsedničku crtu“ (Da nije u pitanju neko krečenje ili isterivanje duhova?)

Promptno je dojurio na „rukovanje“sa Angelom Merkel na sajmu u „mom“ Hanoveru (šteta što se ne seti da gdji Merkel kaže moju malu rečenicu koju sam mu izgovorila u Sinagogi u Beogradu da je cela farmaceutska industrija na kolenima, pa da odmah napravimo „trojni farmaceutski pakt“ sa Nemačkom, Rusijom i Srbijom-USA (naravno do Tokija),pa da sredimo evropsku regulativu!)...
Stiže Boris i na „na ti“ šou Ivana Ivanovića, odakle sada, po mom mišljenju, komotno može da konkuriše Džordžu Kluniju u „pripremanju“ večere za predsednika. Verujem da nikakav „pozdrav od Baraka Obame“, čak ni samom sebi kao predsedniku ove države, ne bi pomutio sjaj u očima dok sluša Džeja Ramadanovskog...

Važne brojeve na sportskim dresovima u koje su ga da l’Boris - da l’ mediji - da l’ Toma Nikolić obukli ne bih komentarisala da nekog ne razočaram svojom ženskom drskošću jer su za mene i „Trojka“, i „Dvojka“, i Ljutice Kec mnogo više od sporta....Ali o tome drugi put....Jer, onda bih zaboravila da kažem da su Borisove „repetitorne“ tv reklame sa rečima „od detinjstva sam voleo sport“ prosto ukljucale u moj mozak da bi naš Boris bio izvanredan ministar sporta....Why not?

Pogotovo što kad Boris istrči na crtu, istrčaše mnogi momci! I poneka devojka (od momka)!

Te gromoglasni Branko Dragaš sa otvorenim zatvorskim vratima za naše „sistemske bogataše“ koji su valjda do sada ukaljali poštenje barem 90% stanovništva, te Voja Koštunica sa svojim curik putokazom za „srpsko stanovište“, te Toma Nikolić sa svojom „naprednom“ menadžerskom diplomom i naprednim Aleksandrom Vučićem, te „nejaki“ kandidat Dveri, te sadašnji ministar zdravlja dr Zoran Stanković, za koga neki ljudi smatraju da bi bio idealan da izvrši obdukciju Republike Srbije, te „mali Sloba“ Ivica Dačić....

Te majka Šešeljeve dece kao drugo porodično žrtvovanje za politiku da bismo shvatili prostu rečenicu koju je u svojoj promotivnoj reklami izrekla rečima: „Ovo je naša kuća“.

Ovo jeste naša kuća!
U kojoj „najbolje metle, najbolje čiste“ (broj 13 kaniddat Nebojša, izvinjavam se ne znam prezime)...Samo da nije tih usisivača i 21. veka!

Čeda i saradnici neumorno nastavljaju dramatiku Trga slobode koji i dalje preti da ugrozi generacijski patentirano ime „Kod Konja“ na kome je srpski Knez Mihailo uperio prst .....daleko.....„On na Konju, a mi dole“...

Sitne pare podelili vredni pomagači, nezaposleni odbornici, nijedne pare još sitniji kandidati za poslanike, a sa televizije, ne znam koje, Milanka Karić i dalje brani svog supruga koji je njihovu „zarađenu salatu“ napredno uložio....Sve nam, s pravom, ukazujući da treba biti bogataš, pa postati predsednik...baš kao u Americi! Samo da još napišemo tu definiciju bogataša...

Šta ako mi vrate moje ogromne novce prekookeanski hrvatski, multinacionalni evropski, američki globalni, gradjevinski, farmaceutski, konsalting, jugo državni i ini dužnici?!...Pa uložim umesto na „konja“ ili neko drugo vozilo, na pravi sunčani put?...Da „ti“ se zavrti u glavi od globalne lepote

Slučajni čitaoci ovog teksta, ja o izborima ne znam ništa više od vas! (Znam samo o legalnom biznisu u legalnoj državi)

O medijima još manje znam od vas zato što sam pristrasna, ali samo emotivno,
i to na medije koji mi objave tekst ili komentar: NSPM, Danas, Glas javnosti, Facebookreporter, Ilustrovana Politika, beše nekada Forum....

Ako vi nešto znate, kažite vi meni...

Jansa Zagorac Simonović

29.04.2012

WHERE IS MY “INTERPOLE WASHINGTON - SUP BEOGRAD” STATEMENT GONE?

WHERE IS MY “INTERPOLE WASHINGTON - SUP BEOGRAD” STATEMENT GONE?

“Na osnovu zahteva SUP-a Beograd dajem sledeću IZJAVU: 

Ja, Jasna Simonović (devojačko _______) od oca ........, rodjena ........ god. u Beogradu, JMBG .............l.k. ........SUP Beograd), po zanimanju diplomirani farmaceut i magistar medicinskih nauka, zaposlena sam kao generalni direktor Solvay organizacije u Jugoslaviji na osnovu Autorizacije firme Solvay pharmaceuticals GmbH, Hanover od 27. januara 1998. Istoga dana potpisala sam sa firmom Solvay pharmaceuticals GmbH, Hanover i Ugovor o radu na mesto generalnog direktora Solvay predstavništva u Beogradu od 1.1.1998. u kome mi je dato ekskluzivno pravo da zadržim 20% svoga vremena za svoju privatnu firmu Farmest.

Sa ovlašćenjem da otvorim predstavništvo Solvay farmaceutike u Beogradu 
(za 4 strana Solvay pravna lica) isto sam otvorila i sebe zaposlila po zakonom propisanom jugoslovenskom ugovoru o radu od 1.6.1998. godine. 
(prilog broj 1- ugovori i rešenja) 

Moja privatna firma FARMEST d.o.o., ...............Beograd koju sam osnovala 26.09.1990.) je ekskluzivni generalni zastupnik tri Solvay farmaceutske firme (Nemačka, Holandija i Francuska) počev od 1.1.1996. godine, te je firmi Solvay pharma otvorila ovo tržište, registrovala 19 leka (kasnije još 2), stavila na listu fonda socijalnog osiguranja 6 vitalnih proizvoda, osnovala fond Solvay i izradila kompletnu zakonsku regulativu po našim i visoko standardizovanim zapadnim standardima. (prilog br.2 – sva rešenja (3 dela) i ugovor o humanitarnom fondu (4.deo) po potrebi naknadno možemo dostaviti i 6 ugovora Farmest-Solvay) i spisak lekova iz Registra 2001 koje je Farmest u ime Solvaya registrovao u našoj zemlji (5.deo) – po potrebi možemo dostaviti 88 rešenja o registraciji lekova)… 
Posle otvaranja Solvay predstavništva uspostavlja se da se te pravno regulisane delatnosti ne mogu preneti na nepravni entitet Solvay predstavništvo, jer naš zakon bitno razdvaja aktivnosti generalnog zastupnika (Uredba o zastupanju) i predstavništva strane firme (Uredba o predstavništvima) –(prilog br. 3 – dva dopisa Saveznog min.za trgovinu i Sav. Ministarstva za zdravlje), te moji principali i ja donosimo lepu odluku da saznamo šta je sve potrebno za osnivanje Solvay pravnog entiteta u Jugoslaviji kako bi umesto Farmesta Solvay postao pravni temeljac za razvoj Solvay farmaceutiuke. 
S tim u vezi po nalogu svoga principala obraćam se revizorskoj kući KPMG Yugoslavia, koja nažalost izdaje svoj izveštaj da Solvayu u našoj zemlji nije potreban sopstveni pravni entitet i čak još gore: da im nije potreban ni generalni zastupnik, pozivajući se pri tom na Hofmann LaRoche…I još više nažalost ne želi da ispravi svoju grešku, a zatim i njihove kolege u Madjarskoj, Belgiji, Švedskoj, a kasnije N.Y. ostaju gluvi na sve dopise mojih advokata i mene, ne razumevajući ko to pati od pogrešnog izveštaja…Farmest podnosi tužbu protiv KPMG Jugoslavije oktobra 1999. (prilog br. 4 – osnovna tužba i zahtev za umešača) i taj sudski spor se vodi još i danas… 

Nažalost Solvay nastavlja da se ponaša poštujući pogrešan KPMG izveštaj… 
a dva loša primera firmi Hemofarm GmbH i Byk Gulden Nemačka koja su mi i ranije stavljana kao ‘primer’ u celoj toj borbi izlaze u prvi plan, te na videlo počinju da uzlaze mnoge nepravilnosti, ilegalne radnje itd. koje su radjene u Saveznom ministarstvu za zdravlje. Čak i kada Farmest dobija spor na Višem privrednom sudu, Solvay i dalje ćuti od straha od KPMG.

Okosnica svega je prepuštanje pravne farmaceutske prakse stihiji, odnosno slobodnoj volji zaposlenika u predstavništvima stranih firmi koja nisu niti zakonski odobrena niti profesionalno osposobljena da odgovore zahtevima pozitivne farmaceutske prakse. 

Nelegalno prebacivanje rešenja o registraciji lekova na predstavništva stranih firmi (videti Registar 2002.) totalno ostavlja van kontrole tekstove uputstva, patentna prava, zakonom regulisane cene, ugovorne obaveze, datoteku prometa lekova, planirani uvoz i izvoz, standardizovanu dokumentaciju, a pretvaranje relevatnih balkanskih institucija u učionice iz kojih se ne zna kakvi će stručnjaci izaći i neizvesno stajanje na nekom od basamaka evropske zajednice sa perspektivnom ulaska u ‘pravnu farmaceutsku’ kuću koje može godinama da traje ostavlja prazan prostor za zloupotrebu prometa lekova u svim vidovima. 

Ne smatram da su sve moje kolege kriminalci, ali smatram da su još više krivi 
jer rade suprotno interesima pacijenta. 

S tm u vezi pošto je inicijativa za pisanje ovoga izveštaja inicirana mojim kratkim apelom Američkoj FDA, ljubazno molim naš SUP da dopis u celosti prevede te da zamoli svoje kolege u Washingtonu da prenesu stručnjacima FDA moje mišljenje da bi u interesu globalne farmaceutske industrije trebalo da zvanično pomognu Evropskoj zajednici u regulisanju zapetljane pravne regulative jer su firme zvučnih imena napravile pravi haos, i ne znaju da se vrate izvornim principima materije medike, ne zna se ko je za šta odgovoran, pa tako laici, poluprofesionalci, dobronamerni i oni koje je bolest pritisla traže svoje puteve i barataju lekovima kako im se svidi. (prilog br 5 – razni dopisi) 

Kako ne bih prepričavala stavke koje sam nazvala ‘privredni kriminal’ dostavljam 
dopis ‘Primedbe Saveznom deviznom inspektoratu’ od 26.6.2002. sa 5 priloga (prilog br.6) kao i dopis ‘Nelegalni poslovi nemačkih pravnih entiteta u farmaceutskoj industriji’ od 20.03.2002. koji je sada u zvaničnoj obradi u Saveznom ministarstvu za ekonomiju i tehnologiju Nemačke (prilog br. 7) .. 

Dalje u vezi vašeg pitanja koje sam sve poruke slala, ovim vas obaveštavam da 
kontaktiram: privredne komore relevatnih zemalja, revizorske kuće, ministarstva, mnogobrojne prijatelje i kolege, advokate i prijatelje advokate, berze, mnoge nevladine institucije, kongresmene u USA koji mogu doprineti razvoju ekonomije na ovim prostorima..Sve svoje izveštaje i prepiske dostavljam svojim principalima u Belgiji, relevatnim institucijama u zemlji i inostranstvu kako bi na vreme sprečavali ono što ne valja. Kopiju svega obavezno dostavljam i predsedniku USA (e-mail i/ili fax) jer imam najviše poverenja u Belu Kuću, jer je u Evropi sve čas ovako, čas onako…Takodje onoga trenutka kada se više nije znalo da li je naša zemlja legalna, dala sam sebi pravo da odlučim o svojoj pripadnosti, te izabrala Srbiju i USA, odnosno ako sudovi, zemlje i ostalo na ovim prostorima izgube kredibilitet da se moj rad sudi po Američkom zakonu. 

Pošto sam doživela totalnu blokadu svojih ljudskih prava i pošto moja porodica, ja lično i moja firma Farmest trpimo velike finansijske gubitke tokom moje četvorogodišnje borbe za očuvanje pravno regulisane farmaceutske industrije (besplatno!), moram da dodam da je vaš zahtev da dam ovu izjavu izazvao u meni dvojno osećanje: 
1) Osećanje tužne satisfakcije da se predmet obradjuje u Washingtonu na osnovu moga ličnog rada, a ne na osnovu neke od institucija sistema u zemlji i Evropi. 
2) Osećanje ponovne globalne sigurnosti, jer toliko su ljudi koji su na visokim položajima postali necivilizovani da vrlo retko nešto rade, a kamoli čitaju, pa 
sam ponosna da Washington radi za dobrobit svih nas.

Stojim vam na raspolaganju za sve dodatne informacije. 
Jasna Simonović

Beograd, 3.07.2002”

Zna li neko šta bi sa ovom mojom izjavom?

Jasna Zagorac Simonovi10.04.2012