R U S I M A

Slatke slovenske reči „zdravstvuj“ i „dosvidanja“,,

                Pozdravi puni duše i puni obećanja,

Osmesi dobrote i sreće samo su tamo postali,

                Gde su predaka naših večiti snovi ostali.

Samo se tamo voli i žaliti ume,

                Samo Rus hoće da shvati, da pozna i da razume.

Samo je ruska tajga kolevka sna i duše,

                Samo u ruskoj stepi sve se zablude ruše.

Samo u ruskom oku zasija nada za te,

                Samo na ruskom nebu sjajne se zvezde jate.

Samo u ruskoj zemlji genije svud se rađa,

                Samo je ruska zemlja, što starija – to mlađa.

Samo je ruska duša široka kao svemir,

                Rus, to je sila, snaga, sveznanje, Bog i Nemir.

                               Taj šinjel ruski, kapa divna,

                                Čizma na lakoj, finoj stopali,

                               Zar nisu svete stvari za nas,

                                 Kad smo slobodni opet postali.

Rusija, moćna to je stihija,

                Sunce što tamu snažno probija,

Orkan što celu zemlju savija.

-          A grom fašiste što razbija

-          To je Crvena Ruska Armija

Mara (Arandjelović) Jokić

1945.

Napomena: Pesmu je napisala moja baka po majci u znak zahvalnosti Rusima za oslobodjenje Beograda 

KRILA ALEKSANDRA VUČIĆA

Jedna moja prijateljica napisala je lepu Vaskršnju poruku u kojoj se našla i sledeća rečenica: „Političari neka se zamisle šta su ikada učinili, ali neka ne zaborave da Neko to gleda i pamti“…

Svrha ovog članka je da se nad nama zamisli Aleksandar Vučić, potpredsednik Vlade Republike Srbije. A da bi se Aleksandar nad nama zamislio treba najpre mi nad njim da se zamislimo. Pa da zajedno stignemo do aviona koji lete na sve destinacije sveta, direktno ili sa presedanjem. 

„Uzlet“ Aleksandra Vučića iz ovdašnje političke čamotinje po meni je počeo kada je doveo u Beograd gdina Rudolpha Giuliani-ja, bivšeg gradonačelnika New York-a.  Moje divljenje prema tom uspehu bilo je, priznaću, pojačano ličnim neuspehom što na silne dopise od istog gospodina nisam dobila ni kurtoazni odgovor, baš kao ni od g. Al Gora (sećate se potpredsednika USA?)  koji je u to vreme imao časne internacionalne namere sa nekretninama, a kome sam „nudila“ obale Save i Dunava (svakako po zapadnoj ekonomskoj ceni).

Ovih dana, međutim, kao grom iz vedra neba, krenuše silni novinski tekstovi:  te Vučić obećao ovo, pa nije ispunio…te ono radio, pa nije uradio (ref 1 i 2)…te ga ja branih u komentarima, sve dok ne čuh svojim ušima sa tv-a da je počeo da kalkuliše,  a kalkulisanje nije čvrsta platforma ni za kakvo uzletanje! Odnosno priznao je da su čuvena 24 anti-korupcijska predmeta zaustavljena da ne bi neko pomislio da se skreće pažnja sa Kosova. (Da sad ovde ne kažem da bih takvim pravnicima i sudijama ne samo ukinula platu za čekanje, već  i  mnogo lustracijski više, ali neću jer oni jedva čekaju  gorivo za svoj (ne)radni učinak! I neću da kažem, a govorim, da je i moj slepi 25. pravni putnik se tamo uz Agrobanku prilepio, na deonici KPMG Yugoslavia, jer se bojim da ne potrči neko da snima Titonik, pa da cela planeta svoje lepe snove pretvori u javu za tili čas) …

Kalkuliše Vučić i to ne valja, pomislih ja duboko…toliko duboko da mi obećanje koje mi je pri slučajnom susretu na Sajmu knjiga dao da će sve biti drugačije kada oni…ode u utehu da ima još dana…

Biti napredan uopšte nije lako…To svaki roditelj zna, onu priču od kilo mesa, a posebno majke šta sve treba do tog napretka potegnuti…(Često čujem, a verovatno i vi,  od žena koje ga na taj ženski način zagledaju, da je Aleksandar Vučić „napredan“)…Pa hajd’ da pomognemo da ostane napredan…Aca Vučić!  

Naime, na Treći dan Vaskrsa i Đurđevdan osvanula je vrlo ne-napredna vest: „Ministar odbrane Aleksandar Vučić potvrdio je da je Srbija zainteresovana za nabavku lovaca Mig-29 M2. Piloti Vojske Srbije već se obučavaju za taj avion.“ (ref.3)

Kakvi sad pa lovci avioni! Uhvati me odmah 1999-a jeza! Ne može samo Miroslav Lazanski da uživa u životu u ovoj zemlji ! To baš nije fer! Em borbeni lovci, i to u neutralnoj zemlji Srbiji, em na „ček na poček“ (koga nedavno prekrstih u „ček na doček“, da l vam se to više sviđa?)…

Ovih dana izašlo je u štampi da je Aleksandar Tijanić skrckao 160.000 dinara za neke kristalne čaše (Da l se to sprema da ih polupa kad stigne naplata svih pokradenih emisija, il će da se toči neko lepo vino (ref.4) . Svako od vas ko je bilo gde radio, makar i u „beogradskim sindikatima“ (ref.5) dobro zna šta znači kad materijalni troškovi ne prate plate (il je neka dobra „fešterajka“ il je opet „tax free“ na pomolu!?).

Neki od nas, međutim, koji imamo iskustvo sa rukovođenjem  ozbiljnom firmom,  a država je jedna velika firma, znamo šta znači uzimati pozajmicu na pozajmicu, kredit na kredit i skrckati 30 miliona, pa još pozajmljenih!? Ma to ne bi ni sve veverice sveta uspele tako brzo da skrckaju, Aleksandre!?  …
Pa još ne-oploditi toliki novac (u) turističkim avionima, već pakovati vojne za vojnu…
I to u, ponavljam,  vojno neutralnoj zemlji Srbiji (gdine Koštunica, da li sam u pravu?)! 

„Već su spremni avioni svi, ne znam kojim ćemo poći mi“ - tako kaže poznata stara pesma našeg doajena muzike Radoslava Graića…Nisam uspela da nađem link, a baš sam volela da vam ga poklonim da se počnemo buditi uz neku bolju muziku od pretećih migova, lažnih žigova i sl.

Evo vam zato Bajage i instruktora na krilima ljubavi (ref.6)

Ko nikada nije kalkulisao, mislim da ne govori istinu…

Strah često ophrva čoveka , pa ne zna kuda će, sem do prvog kalkulisanja…Odatle je lako stići do prvog pogrešnog kalkulusa…

Čega se plaši Aleksandar Vučić?

Ne znam kako će drugi, ali ja ću dati sve od sebe da ga razumem, makar “provukla i podvukla” i vinograde pod stavku “KPMG Yugoslavia”….

Nešto mi se ne ide nazad u dvadeseti vek…

Verujem ni Aleksandru Vučiću, a ni nikome, ni ikome…

A vama?

Jasna Zagorac Simonović

8. maj 2013

Reference

1.       http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/t40558.lt.html

2.       http://www.pressonline.rs/info/politika/44599/vucic-uhapsiti-ubice-ranka-panica.html

3.       http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=05&dd=06&nav_id=711210

4.       http://www.pressonline.rs/zabava/dzet-set/148093/volim-kuma-i-dobra-vina.html

5.       http://www.youtube.com/watch?v=yzqTgUCBhR8

6.       http://www.youtube.com/watch?v=pHKPQx1-QBI

OD KALKULISANJA DO KALKULUSA  -  KRILA ALEKSANDRA VUČIĆA

Na društvenoj mreži LinkeIn, jedna je moja prijateljica napisala prelepu Vaskršnju poruku:

„Hristos voskrese, draga braća i sestre, vaistinu vaskrse!

Širite ljubav, pozitivizam, delite drugima, pomozimo jedni drugima, a naročito slabijima od sebe!

Političari neka se zamisle šta su od ovoga ikada učinili, ali neka ne zaborave da Neko to gleda i pamti“…

Svrha ovog članka je da se nad sobom i nama zamisli Aleksandar Vučić, potpredsednik Vlade Republike Srbije i da počnu da lete avioni svi sem onih ratnih, i to na sve destinacije sveta, direktno ili sa presedanjem.  

Uzgred, ta presedanja su ponekad uzbudljivija i od samih poletanja,uzletanja i sletanja! Setite se Toma Henksa (film) zarobljenog na Njujorškom aerodromu jer se  zatekao kada se u njegovoj otadžbini razbesneo rat, pa ne može ni napred ni nazad…a on pošao po nedostajući potpis poznatog džez muzičara da završi ono što njegov otac nije uspeo za života tj da skupi sve potpise svoje omiljene džez grupe…ali to sad nije važno…

Važno je da bih ja volela da se nekako  Aleksandar Vučić zakoči, odmori se, razmisli, promisli i opet krene napred, a ne unazad!

Moje je mišljenje da je „uzlet“ Aleksandra Vučića iz ovdašnje političke i dr čamotinje samoupravno- „demokratskih“ refrena pokvarenih ploča, u kojima je utrka prilepljivanja prepisanih zakona i prepričavanih dokumenta dobila takav pravni šprint da se onesvestiš od jada i bede i kad nisi pravnik, advokat, sudija ili tužilac po struci… kažem da je uspon njegov počeo kada je doveo u Beograd gdina Rudolpha Giulianija, bivšeg (šta fali) gradonačelnika New York-a.  

Rugalice su, koliko znam, zvanično priznat književni, pa time i govorni,  srpski (i šire) žanr0, ali sam se ipak dobro potrudila da zdravorazumski odagnam sumnjičave duše  i navedem ih da poštuju taj Vučićev napredni čin, kada je ovaj, za naše uslove mlad političar, koji je i sam bio razapet između svoja dva lidera preko „neiskristalisanih“ ambicija jer je g.Giuliani tada svojim očima video kakav se biznis (od koga se živi) može razviti u Beogradu (Srbiji).

Moje je divljenje prema tom uspehu bilo pojačano mojim ličnim neuspehom da makar od kancelarije istog gospodina dobijem i kurtoazni odgovor na silne dopise,  takođe po pitanju biznisa, baš kao što nisam dobila odgovore niti  od gospodina  Al Gora (sećate se potpredsednika USA?)  koji je u to vreme imao neke internacionalne „real estate“ časne namere, a kome sam „nudila“ obale Save i Dunava (do sad bi već svi splavovi bili pravno i fizički očišćeni)..

Od miline pomislih kako će se Vučić konsultovati sa Aleksandrom Popovićem, DSS koji  je na svojoj promociji za gradonačelnika izneo „strašnu cifru od 400 miliona eura koja je potrebna da se Beograd očisti od svog otpada u lepim beogradskim rekama“ (ref 1) i sa gradonačenikom Draganom Djilasom (DS) da nastavi da radi ono što zna da radi i upriliči makar još jedan most, npr. do Ratnog ostrva, pa da i divlje životinje i domaći izletnici krenu u slobodu!

Kao grom iz vedra neba krenuše, međutim, neki silni tekstovi  u medijima:  te Vučić obećao ovo, pa nije ispunio…te ono radio, pa nije uradio (ref 2 i 3)…te ga ja branih u nekim svojim bezveznim komentarima, sve dok ne čuh svojim ušima da je počeo da kalkuliše, a to ne valja! Odnosno priznao je da su 24 anti-korupcijska predmeta zaustavili  da ne bi neko mislio da se skreće pažnja sa Kosova (da sad ovde ne kažem da bih takvim pravnicima i sudijama ne samo ukinula platu za čekanje, već  i „iščupala uši“, jer oni jedva čekaju da se namestiš kao gorivo za njihov radni učinak! I da ne kažem da je i moj slepi pravni putnik se tamo uz Agrobanku prilepio na deonici KPMG, bojim se da ne potrči neko da snima nastavak Titanika-sa happy endom, pa da planeta pukne od sreće) …

(I ne svide mi se kad odoše po tolike zajmove i kredite, umesto da Vučić, kao pravnik usmeri sve nas da pokupimo  svoje po svetu , već zarađeno i oplođeno, prosto da im zahvališ, i malim i velikim tajkunima, i Rusiji i dilje, i Evropi i i šire…što su to sve nam sačuvali za “bele dane“…Hvala!)

Kalkuliše Vučić i to ne valja, pomislih ja duboko…I oslonih se na obećanje koje mi je pri slučajnom susretu na Sajmu knjiga dao da će sve biti drugačije kada oni…Pa opet rekoh: ima još dana…

Biti napredan uopšte nije lako…To svaki roditelj zna, onu priču od kilo mesa, a posebno majke šta sve treba do tog napretka potegnuti…(Često čujem, a verovatno i vi,  od žena koje ga na taj ženski način zagledaju, da je Aleksandar Vučić „napredan“)…Pa hajd’ da pomognemo da ostane napredan…Aca Vučić!  

Danas, na Treći dan Vaskrsa i na Djurdjevdan, medjutim , osvanula je za mene vrlo ne-napredna vest sledeće sadržine: „Ministar odbrane Aleksandar Vučić potvrdio je da je Srbija zainteresovana za nabavku lovaca Mig-29 M2. Piloti Vojske Srbije već se obučavaju za taj avion.“ (ref.4)

Kakvi sad pa lovci avioni! Uhvati me odmah 1999-a jeza! Pa ne može samo Miroslav Lazanski da uživa u životu u ovoj zemlji ! Em borbeni lovci, i to u neutralnoj zemlji Serbiji, em na „ček poček“ (koga ja nedavno prekrstih u „ček doček“, da l vam se to više sviđa?)…

Ovih dana izašlo je u štampi da je Aleksandar Tijanić skrckao 160.000 dinara za neke kristalne čaše (Da l se to sprema da ih polupa kad stigne naplata svih pokradenih emisija, il će se toči neko lepo vino (Vučić: „Imam i ja svoju uzrečicu: suviše sam star da bih pio loše vino. Čovek koji pije vino ne može da bude loš čovek. Čovek koji pije vino je osoba koja ima dušu i koja ume i želi da se opusti. To je čovek koji ima prijatelje jer bez prijatelja vino nije vino“ (ref.5) . Svako od vas ko je bilo gde radio, makar i samo u „beogradskim sindikatima“ (ref.6) dobro zna šta znači kad materijalni troškovi ne prate plate (il je neka dobra „fešterajka“ il je opet „tax free“ na pomolu!?).

Svako od nas, međutim, koji imamo iskustvo sa rukovođenjem ozbiljnom firmom, a država je jedna velika firma, znamo šta znači uzimati pozajmicu na pozajmicu, kredit na kredit… Skrckati 30 miliona, pa još pozajmljenih!? Ma to ne bi ni sve veverice sveta uspele tako brzo da skrckaju …

Pa još ne-oploditi toliki novac u turističkim avionima, već pakovati u vojne avione…I to u, ponavljam,   vojno neutralnoj zemlji Srbiji (gdine Koštunica, da li sam u pravu?)! 

„Već su spremni avioni svi, ne znam kojim ćemo poći mi“ - tako kaže pesma našeg doajena muzike Radoslava Graića…(ref.7). Nisam uspela da nađem link, a baš sam volela da vam ga poklonim da se počnemo buditi uz neku bolju muziku od pretećih migova, lažnih žigova i sl. 

Evo vam u istu svrhu buđenja u miru - Bajage i instruktora na krilima ljubavi (ref.8)

Nećete zameriti ako vas preuputim i na jednu divnu „poslanicu“ mog prijatelja sa društvene mreže Facebook: „.. BUT THE WHOLE WORLD IS GOD'S AND WE ARE THE CUSTODIANS OF IT AND SHOULD TAKE CARE OF IT IN LOVE AND PEACE....“

Ko nikada nije kalkulisao, mislim da ne govori istinu…

Strah često ophrva čoveka , pa ne zna kuda će, sem do prvog kalkulisanja…Odatle je lako stići do prvog pogrešnog kalkulusa…

Čega se plaši Aleksandar Vučić? Ne znam kako će drugi, ali ja ću dati sve od sebe da ga razumem (makar “provukla i podvukla” i vinograde pod stavku “KPMG Yugoslavia”)….

Nešto mi se ne ide nazad u dvadeseti vek…

Verujem ni Aleksandru Vučiću, a ni nikome, ni ikome…
A vama?

I dodade moja prijateljica sa početka ovoga teksta: „ Dan našeg najvećeg praznika, samo lepe misli i divna pravoslavna muzika“ (ref.9)

PA NEKA BUDE KAKO ONA KAŽE…

Jasna Zagorac Simonović

6.maja2013

Reference

1.       1.http://nucleolus-jasna.blogspot.com/2012/03/zvezdani-razlicak-centaurea-cyanus-za.html

2.       2, http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/t40558.lt.html

3.       3. http://www.pressonline.rs/info/politika/44599/vucic-uhapsiti-ubice-ranka-panica.html

4.      4.  http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=05&dd=06&nav_id=711210

5.       5. http://www.pressonline.rs/zabava/dzet-set/148093/volim-kuma-i-dobra-vina.html

6.       6. http://www.youtube.com/watch?v=yzqTgUCBhR8

7.       7. http://www.youtube.com/watch?v=TJUtof9CBn8

8.       8. http://www.youtube.com/watch?v=pHKPQx1-QBI

9.       9. http://www.youtube.com/watch?v=GQKUL8AqnRk&list=PL8CD12A06ABDF2317&index=43

IZBORI, MEDIJI I (???)*

Pre nekoliko nedelja g Zoran Gavrilović, bivši zaposlenik Saveta za borbu protiv korupcije Vlade SR Srbije i sadašnji saradnik BIRODI Biroa za društvena istraživanja, upitao me je da napišem jedan članak za njihov sajt Medija Monitor na temu „Izbori, mediji i (???)*“ (zvezdica znači da nisam zapamtila šta je treće, a ne mogu da pronađem ceduljicu gde sam zapisala).

U to vreme niko u mom vidiku nije smatrao parlamentarne izbore nekim važnim događajem, a predsednik Boris Tadić je još uvek (ne)mirno sedeo na Andrićevom Vencu, pa sam ostala zatečena ne verujući da Zoran mene toliko može da preceni kad misli da ja o tome znam da napišem članak koji bi neko čitao!

A još kad mi je rekao i da ne bih bila plaćena da napišem tekst o nečemu o čemu ništa ne znam, zaista sam se osetila odbačenom od ovog našeg „nazovi-sistema“ u kome se neznanje skupo plaća (a koga će nam Boris Tadić ubrzo profesionalno objasniti sa TV-a kroz termin „greška u sistemu“, mislim da reče našeg ponašanja ili ophođenja!)...

Uteših se da bi honorar mogao ukaljati moju staru novinarsku naturščik i novu političku „immediate release“ tradiciju, a za slobodu mog objektivnog javnog istupanja na osnovi sopstvenog iskustva i znanja sedela bih doživotno na klackalici između mog praznog novčanika i punog stomaka sve kucajući na otvorena vrata sreće za sve ljude ovoga sveta, a ne samo za našu Srbiju...

Taj razgovor, međutim, bio je dovoljan razlog da se uputim na Medija Monitor da naučim nešto novo! Nisam bila razočarana kada nisam dobila očekivani značić zahvalnosti na jedan komentar koji sam tamo ostavila uz neki tekst, a u kome sam ukazala da je pogađanje o kom mediju autor govori na osnovu podataka koje je izneo nekako nedoraslo...tako nekako...Ali dobro! (Pred)izborno vreme ne bira koje pogonsko gorivo stavlja u vozila koja treba da nas dovedu do (bumerang) cilja...

I ko zna u koji bi nas, po mom mišljenju, ćorsokak apatije odveli ti parlamentarni izbori (a koji su uspeli da na kraju „regrujtuju“ 18 izbornih lista), sem možda da svi beremo različke sa Aleksandrom Popovićem i Svetislavom Basarom (oni se razumeju u vrste).... I ko zna da li bi se i Vlasi kroz NOPO (Nijedan od ponuđenih odgovora) dosetili da u tem Somboru ima svega na volju kad su odlučili da analitiku Djordja Vukadinovića napokon stave u službu sinteze nekog budućeg „maršala“...da Boris Tadić sa Andrićevog Venca, valjda samovoljno, nije „izašao na predsedničku crtu“ (Da nije u pitanju neko krečenje ili isterivanje duhova?)

Promptno je dojurio na „rukovanje“sa Angelom Merkel na sajmu u „mom“ Hanoveru (šteta što se ne seti da gdji Merkel kaže moju malu rečenicu koju sam mu izgovorila u Sinagogi u Beogradu da je cela farmaceutska industrija na kolenima, pa da odmah napravimo „trojni farmaceutski pakt“ sa Nemačkom, Rusijom i Srbijom-USA (naravno do Tokija),pa da sredimo evropsku regulativu!)...
Stiže Boris i na „na ti“ šou Ivana Ivanovića, odakle sada, po mom mišljenju, komotno može da konkuriše Džordžu Kluniju u „pripremanju“ večere za predsednika. Verujem da nikakav „pozdrav od Baraka Obame“, čak ni samom sebi kao predsedniku ove države, ne bi pomutio sjaj u očima dok sluša Džeja Ramadanovskog...

Važne brojeve na sportskim dresovima u koje su ga da l’Boris - da l’ mediji - da l’ Toma Nikolić obukli ne bih komentarisala da nekog ne razočaram svojom ženskom drskošću jer su za mene i „Trojka“, i „Dvojka“, i Ljutice Kec mnogo više od sporta....Ali o tome drugi put....Jer, onda bih zaboravila da kažem da su Borisove „repetitorne“ tv reklame sa rečima „od detinjstva sam voleo sport“ prosto ukljucale u moj mozak da bi naš Boris bio izvanredan ministar sporta....Why not?

Pogotovo što kad Boris istrči na crtu, istrčaše mnogi momci! I poneka devojka (od momka)!

Te gromoglasni Branko Dragaš sa otvorenim zatvorskim vratima za naše „sistemske bogataše“ koji su valjda do sada ukaljali poštenje barem 90% stanovništva, te Voja Koštunica sa svojim curik putokazom za „srpsko stanovište“, te Toma Nikolić sa svojom „naprednom“ menadžerskom diplomom i naprednim Aleksandrom Vučićem, te „nejaki“ kandidat Dveri, te sadašnji ministar zdravlja dr Zoran Stanković, za koga neki ljudi smatraju da bi bio idealan da izvrši obdukciju Republike Srbije, te „mali Sloba“ Ivica Dačić....

Te majka Šešeljeve dece kao drugo porodično žrtvovanje za politiku da bismo shvatili prostu rečenicu koju je u svojoj promotivnoj reklami izrekla rečima: „Ovo je naša kuća“.

Ovo jeste naša kuća!
U kojoj „najbolje metle, najbolje čiste“ (broj 13 kaniddat Nebojša, izvinjavam se ne znam prezime)...Samo da nije tih usisivača i 21. veka!

Čeda i saradnici neumorno nastavljaju dramatiku Trga slobode koji i dalje preti da ugrozi generacijski patentirano ime „Kod Konja“ na kome je srpski Knez Mihailo uperio prst .....daleko.....„On na Konju, a mi dole“...

Sitne pare podelili vredni pomagači, nezaposleni odbornici, nijedne pare još sitniji kandidati za poslanike, a sa televizije, ne znam koje, Milanka Karić i dalje brani svog supruga koji je njihovu „zarađenu salatu“ napredno uložio....Sve nam, s pravom, ukazujući da treba biti bogataš, pa postati predsednik...baš kao u Americi! Samo da još napišemo tu definiciju bogataša...

Šta ako mi vrate moje ogromne novce prekookeanski hrvatski, multinacionalni evropski, američki globalni, gradjevinski, farmaceutski, konsalting, jugo državni i ini dužnici?!...Pa uložim umesto na „konja“ ili neko drugo vozilo, na pravi sunčani put?...Da „ti“ se zavrti u glavi od globalne lepote

Slučajni čitaoci ovog teksta, ja o izborima ne znam ništa više od vas! (Znam samo o legalnom biznisu u legalnoj državi)

O medijima još manje znam od vas zato što sam pristrasna, ali samo emotivno,
i to na medije koji mi objave tekst ili komentar: NSPM, Danas, Glas javnosti, Facebookreporter, Ilustrovana Politika, beše nekada Forum....

Ako vi nešto znate, kažite vi meni...

Jansa Zagorac Simonović

29.04.2012

WHERE IS MY “INTERPOLE WASHINGTON - SUP BEOGRAD” STATEMENT GONE?

WHERE IS MY “INTERPOLE WASHINGTON - SUP BEOGRAD” STATEMENT GONE?

“Na osnovu zahteva SUP-a Beograd dajem sledeću IZJAVU: 

Ja, Jasna Simonović (devojačko _______) od oca ........, rodjena ........ god. u Beogradu, JMBG .............l.k. ........SUP Beograd), po zanimanju diplomirani farmaceut i magistar medicinskih nauka, zaposlena sam kao generalni direktor Solvay organizacije u Jugoslaviji na osnovu Autorizacije firme Solvay pharmaceuticals GmbH, Hanover od 27. januara 1998. Istoga dana potpisala sam sa firmom Solvay pharmaceuticals GmbH, Hanover i Ugovor o radu na mesto generalnog direktora Solvay predstavništva u Beogradu od 1.1.1998. u kome mi je dato ekskluzivno pravo da zadržim 20% svoga vremena za svoju privatnu firmu Farmest.

Sa ovlašćenjem da otvorim predstavništvo Solvay farmaceutike u Beogradu 
(za 4 strana Solvay pravna lica) isto sam otvorila i sebe zaposlila po zakonom propisanom jugoslovenskom ugovoru o radu od 1.6.1998. godine. 
(prilog broj 1- ugovori i rešenja) 

Moja privatna firma FARMEST d.o.o., ...............Beograd koju sam osnovala 26.09.1990.) je ekskluzivni generalni zastupnik tri Solvay farmaceutske firme (Nemačka, Holandija i Francuska) počev od 1.1.1996. godine, te je firmi Solvay pharma otvorila ovo tržište, registrovala 19 leka (kasnije još 2), stavila na listu fonda socijalnog osiguranja 6 vitalnih proizvoda, osnovala fond Solvay i izradila kompletnu zakonsku regulativu po našim i visoko standardizovanim zapadnim standardima. (prilog br.2 – sva rešenja (3 dela) i ugovor o humanitarnom fondu (4.deo) po potrebi naknadno možemo dostaviti i 6 ugovora Farmest-Solvay) i spisak lekova iz Registra 2001 koje je Farmest u ime Solvaya registrovao u našoj zemlji (5.deo) – po potrebi možemo dostaviti 88 rešenja o registraciji lekova)… 
Posle otvaranja Solvay predstavništva uspostavlja se da se te pravno regulisane delatnosti ne mogu preneti na nepravni entitet Solvay predstavništvo, jer naš zakon bitno razdvaja aktivnosti generalnog zastupnika (Uredba o zastupanju) i predstavništva strane firme (Uredba o predstavništvima) –(prilog br. 3 – dva dopisa Saveznog min.za trgovinu i Sav. Ministarstva za zdravlje), te moji principali i ja donosimo lepu odluku da saznamo šta je sve potrebno za osnivanje Solvay pravnog entiteta u Jugoslaviji kako bi umesto Farmesta Solvay postao pravni temeljac za razvoj Solvay farmaceutiuke. 
S tim u vezi po nalogu svoga principala obraćam se revizorskoj kući KPMG Yugoslavia, koja nažalost izdaje svoj izveštaj da Solvayu u našoj zemlji nije potreban sopstveni pravni entitet i čak još gore: da im nije potreban ni generalni zastupnik, pozivajući se pri tom na Hofmann LaRoche…I još više nažalost ne želi da ispravi svoju grešku, a zatim i njihove kolege u Madjarskoj, Belgiji, Švedskoj, a kasnije N.Y. ostaju gluvi na sve dopise mojih advokata i mene, ne razumevajući ko to pati od pogrešnog izveštaja…Farmest podnosi tužbu protiv KPMG Jugoslavije oktobra 1999. (prilog br. 4 – osnovna tužba i zahtev za umešača) i taj sudski spor se vodi još i danas… 

Nažalost Solvay nastavlja da se ponaša poštujući pogrešan KPMG izveštaj… 
a dva loša primera firmi Hemofarm GmbH i Byk Gulden Nemačka koja su mi i ranije stavljana kao ‘primer’ u celoj toj borbi izlaze u prvi plan, te na videlo počinju da uzlaze mnoge nepravilnosti, ilegalne radnje itd. koje su radjene u Saveznom ministarstvu za zdravlje. Čak i kada Farmest dobija spor na Višem privrednom sudu, Solvay i dalje ćuti od straha od KPMG.

Okosnica svega je prepuštanje pravne farmaceutske prakse stihiji, odnosno slobodnoj volji zaposlenika u predstavništvima stranih firmi koja nisu niti zakonski odobrena niti profesionalno osposobljena da odgovore zahtevima pozitivne farmaceutske prakse. 

Nelegalno prebacivanje rešenja o registraciji lekova na predstavništva stranih firmi (videti Registar 2002.) totalno ostavlja van kontrole tekstove uputstva, patentna prava, zakonom regulisane cene, ugovorne obaveze, datoteku prometa lekova, planirani uvoz i izvoz, standardizovanu dokumentaciju, a pretvaranje relevatnih balkanskih institucija u učionice iz kojih se ne zna kakvi će stručnjaci izaći i neizvesno stajanje na nekom od basamaka evropske zajednice sa perspektivnom ulaska u ‘pravnu farmaceutsku’ kuću koje može godinama da traje ostavlja prazan prostor za zloupotrebu prometa lekova u svim vidovima. 

Ne smatram da su sve moje kolege kriminalci, ali smatram da su još više krivi 
jer rade suprotno interesima pacijenta. 

S tm u vezi pošto je inicijativa za pisanje ovoga izveštaja inicirana mojim kratkim apelom Američkoj FDA, ljubazno molim naš SUP da dopis u celosti prevede te da zamoli svoje kolege u Washingtonu da prenesu stručnjacima FDA moje mišljenje da bi u interesu globalne farmaceutske industrije trebalo da zvanično pomognu Evropskoj zajednici u regulisanju zapetljane pravne regulative jer su firme zvučnih imena napravile pravi haos, i ne znaju da se vrate izvornim principima materije medike, ne zna se ko je za šta odgovoran, pa tako laici, poluprofesionalci, dobronamerni i oni koje je bolest pritisla traže svoje puteve i barataju lekovima kako im se svidi. (prilog br 5 – razni dopisi) 

Kako ne bih prepričavala stavke koje sam nazvala ‘privredni kriminal’ dostavljam 
dopis ‘Primedbe Saveznom deviznom inspektoratu’ od 26.6.2002. sa 5 priloga (prilog br.6) kao i dopis ‘Nelegalni poslovi nemačkih pravnih entiteta u farmaceutskoj industriji’ od 20.03.2002. koji je sada u zvaničnoj obradi u Saveznom ministarstvu za ekonomiju i tehnologiju Nemačke (prilog br. 7) .. 

Dalje u vezi vašeg pitanja koje sam sve poruke slala, ovim vas obaveštavam da 
kontaktiram: privredne komore relevatnih zemalja, revizorske kuće, ministarstva, mnogobrojne prijatelje i kolege, advokate i prijatelje advokate, berze, mnoge nevladine institucije, kongresmene u USA koji mogu doprineti razvoju ekonomije na ovim prostorima..Sve svoje izveštaje i prepiske dostavljam svojim principalima u Belgiji, relevatnim institucijama u zemlji i inostranstvu kako bi na vreme sprečavali ono što ne valja. Kopiju svega obavezno dostavljam i predsedniku USA (e-mail i/ili fax) jer imam najviše poverenja u Belu Kuću, jer je u Evropi sve čas ovako, čas onako…Takodje onoga trenutka kada se više nije znalo da li je naša zemlja legalna, dala sam sebi pravo da odlučim o svojoj pripadnosti, te izabrala Srbiju i USA, odnosno ako sudovi, zemlje i ostalo na ovim prostorima izgube kredibilitet da se moj rad sudi po Američkom zakonu. 

Pošto sam doživela totalnu blokadu svojih ljudskih prava i pošto moja porodica, ja lično i moja firma Farmest trpimo velike finansijske gubitke tokom moje četvorogodišnje borbe za očuvanje pravno regulisane farmaceutske industrije (besplatno!), moram da dodam da je vaš zahtev da dam ovu izjavu izazvao u meni dvojno osećanje: 
1) Osećanje tužne satisfakcije da se predmet obradjuje u Washingtonu na osnovu moga ličnog rada, a ne na osnovu neke od institucija sistema u zemlji i Evropi. 
2) Osećanje ponovne globalne sigurnosti, jer toliko su ljudi koji su na visokim položajima postali necivilizovani da vrlo retko nešto rade, a kamoli čitaju, pa 
sam ponosna da Washington radi za dobrobit svih nas.

Stojim vam na raspolaganju za sve dodatne informacije. 
Jasna Simonović

Beograd, 3.07.2002”

Zna li neko šta bi sa ovom mojom izjavom?

Jasna Zagorac Simonovi10.04.2012

ZVEZDANI RAZLIČAK (CENTAUREA CYANUS) ZA GDINA SVETISLAVA BASARU

ZVEZDANI RAZLIČAK (CENTAUREA CYANUS) ZA GDINA SVETISLAVA BASARU

Prvog dana ovogodišnjeg proleća (20.03.2012) u Domu Omladine u Beogradu održana je promocija kandidature dipl. hem. Aleksandra Popovića (Demokratska Stranka Srbije) za gradonačelnika Beograda pod sloganom „Ovog proleća glasam za RAZLIČAK“ i pod-sloganom „Jer nisu svi isti“.

Promociji sam prisustvovala po liniji vanpartijskog prijateljstva, a delom i po liniji svog decenijsko-vekovnog beogradskog daha-duha jer se na „tom mestu“ – u Domu Omladine (uzgred, na čijem se zemljištu Dom nalazi?) obavezno osetim nekako „istom“ sa mladima koji donose polet i kad nije proleće, a osetim se i nekako kao kod kuće, valjda zato što sam rođena sa adresom preko puta Doma omladine...

Onako kako dolikuje biljci različak bilo koje (pod)vrste, ispod promotivne „udarne“ slike ovog lepog plavog cveta obelodanjena je sve sama lepota do lepote od 21 tačke programa koje je (potencijalni) kandidat Popović podrobno objašnjavao kao njihov viđeni projekat budućnosti, a koji će se spustiti u sadašnjost ako baš njega budemo izabrali za gradonačelnika. Akademski čisto prikazao nam je DSS viziju o Beogradu – gradu uređenog saobraćaja (metro), te o Beogradu – turističkom gradu,  Beogradu – trgovačkom centru, Beogradu – gradu zdrave hrane, Čistom Beogradu, Beogradu – gradu majki, gradu univerziteta, sporta, kulture, preduzetništva, zdravih ljudi, solidarnosti, itd. Verovatno namerno, da bismo se svi oslonili na uvek dobar znak pored puta - prvi dan proleća, a možda i nesvesno da bi svoju hemiju, „razapetu“ između Popovićeve moskovske srednjoškolske i floridske masterske edukacije (ta spona je uvek važna), a i onako sportski kako dolikuje bivšem sportisti, gdin Popović je opisao čitav niz predviđenih aktivnosti koje je tako lako zavoleti...Sve do, kažem, broja 21 kada bi naš lepi grad, zar ne?, mogao postati i po zapadnim merilima „punoletan“ za neku „zvezdanu porodicu“ kojoj odavno pripada...

Moram da priznam da sam se kao „brendirana“ Beograđanka (po više osnova) navukla na viziju tako uredno skockanog programa koji bi nas i zemaljski,a ne samo virtuelno približio već postojećem „Beogradu bez granica“ (Jer, Srbija to svakako ne može biti, mislim „bez granica“, ne mogu se niti srpski kamen iz 1911, niti moj kamičak iz 2001 tek tako izbaciti iz kalendara)...
            Ali, avaj! Ne mogade gdin Popović da ostane samo na lepoj strani medalje....Ni „sto dukata“ Centauree nije moglo da skrije strašnu cifru od 400 miliona eura koja je potrebna da se Beograd očisti od svog otpada u lepim beogradskim rekama!

Promptno odustadoh od želje da saznam koliko je novca i odakle potrebno da se 21 tačka počne sprovoditi u delo!

400 miliona eura, ponavljam, reče Aca Pop, kako ga „krstiše“ na promotivnom letku, treba Beogradu da očisti otpad u rekama koje ističu-utiču u njega!!! Zanesoh se od strahote na sedištu u Domu omladine kao neki prirodan sled strahote nestalih u Rimskome bunaru, neokajanih jasenovačkih žrtvi u Savi, koncentracionih vozila koje su hvatale nedužne Jevreje po mom gradu u II svetskom, pobijenih po Adi i Tašmajdanu u mirnosvetskom...Kakva „Galenika na kolenima“ (i treba da bude!!!), setih se ja šta mi reče gdin predsednik Boris Tadić na našem nedavnom slučajnom (a mom namernom) susretu nedavno u beogradskoj Sinagogi...

Beograd je na kolenima!

I ne bih se ja, sada i pored tih „400 užasnih miliona eura“ i još nekih potrebnih užasnijih koje nismo ni čuli (zašto taj „prokleti novas“ na ovim prostorima postaje još „prokletiji“?) stavila na kolena moleći Boga da Gradu koji je posvećen Bogorodici – Beogradu - pokaže Pravi put (ako može najpre prema mom legalno stečenom novcu i profitu, pliz, i požalosta, i bite, i kako god treba, ref. Visoki Savet sudstva i Abbott Laboratories, USA ) da nisam pročitala tekst pod naslovom „Centaurea iacea“ gdina Svetislava Basare, objavljen u Danasu, 22.03.2012 (ref.1). Nadjoh se povređena!

Nađoh se povređena ne zbog mog Beograda (kriv je!), ne zbog Ace Popovića (treba da jača na kritike svih vrsta), ne zbog DSS (to smo kolokvirali 6.oktobra), već zbog Različka!
Jeste da botanika i farmakognozija nisu bile u prvoj liniji mog profesionalnog, farmaceutskog, interesovanja, ali me je jako povredilo „ofrljačke“ kritikovanje Različka.

Kako iko može biti tako nepravedan i tako rugajući prema jednom različku?! Lepom plavom različku?!...Plavom kao nebo, kao oči, kao krv, kao ...moja tastatura...

Šta vam bi, gdine Basara? Pa to je samo jedan različak! Čak i da je korov, a ovaj nije?! Postoje korovske lekovite biljke...Tolikim je očima različak pomogao...(A i „nekoristan korov“ vremenom možda takođe postane lekovit, ali to je već neka druga farmaceutska priča (koju nikako da plasiram kod Legaliste Voje Koštunice koga već nekoliko puta srećem. Rekoh mu, naime, posle promocije da moj tekst „Srpsko stanoviše dr Vojislava Koštunice objavljen u Danasu, 19.03.2012 (ref.2) shvati dobronamerno, i da treba da stignemo do farmacije, „kad smo stigli do hemija, valjda ćemo i do farmacije“, rekoh)...

Žao mi je što gdina Basaru nisam videla na promociji, izgleda da nije ni bio jer su se delili leci sa jasnim objašnjenjem.. Posedujem dva promotivna letka i dva bedža (izvinjavam se, ponekad sedim na dve stolice!), pa mogu ustupiti jedan gdinu Basari da nauči...
Verujem da nije zlonamerno, već pre skriveno posesivno (prema različku), neprimereno se narugao jednom RAZLIČKU...Lepota ponekad zaslepi i najumnije ljude...

Ali dobro! Kad se shvati da ni različci nisu isti, onda ima šanse i da se shvati da i oči ljudi ne gledaju uvek isto....Čak i onda kada su isti i u rodu, i u familiji...

Centaurea cyanus, rod Centaurea, familija Asteraceae...

Aster, grčki, znači zvezda...
Zvezdana familija....

Jasna Zagorac Simonović

29.03.2012

Ref. 1http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/centaurea_iacea.881.html?news_id=236610
Ref.2http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/srpsko_stanoviste_dr_vojislava_kostunice.46.html?news_id=236282

ANTIKORUPCIJSKI POTPIS GDJE VERICE BARAĆ

ANTIKORUPCIJSKI POTPIS GDJE VERICE BARAĆ

20. maja 2005 u hotelu Palas na  Topličinom vencu u Beogradu održan je Okrugli sto “Ozdravimo zdravstvo”. Tadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević bio je izložen suštinskim sistemskim pitanjima od strane nevladinog zdravstvenog sektora od kojih mu je “skočio pritisak”, pa sam shodno svojim profesionalnim prioritetima odlučila da ministra poštedim savetujući mu da treba da vodi računa o zdravlju, a svoj sam “ustanak” na tom skupu iskoristila za pitanje dami koja je takođe govorila na Okruglom stolu ispred za mene do tada nepoznatog Saveta za borbu protiv korupcije. Bila je to gdja Verica Barać. A moje pitanje je glasilo: Kako se postaje savetodavno telo Vlade Srbije? (Pitanje sam obrazložila izjavom da mi je neshvatljivo da niko u našoj zemlji, čak ni Vlada Srbije, nije prepozao da iz sukoba interesa generalnih zastupstava i nepravnih entiteta stranih predstavništava farmaceustkih kuća može da izađe interes legalne farmaceutske industrije u našoj zemlji. U nastavku sam rekla da je interes sprečavala savetodavna kuća KPMG Jugoslavija, a koja je kasnije našla svoje uporište preko filijala KPMG iz druguh zemalja, što se završilo i nesretnom revizijom NBJ, te adresom jbulatovic@pa-serbia.co.yu ustanovljenoj pri Vladi Srbije.) 

Iz uopštenog odgovora gdje Verice Barać zapamtila sam da Savet nema veze sa Vladom Srbije, što mi je bilo čudno već prilikom prvog odlaska kod njih kada sam ih našla na istoj, “Nemanjičkoj” adresi. A još čudnije (ali prijatno!) kada sam na dopisima Saveta koje je gdja Verica Barać godinama upućivala u vezi mojih predmeta, ugledala memorandum Vlade Srbije.

Moj prvi kontakt sa Vericom Barać nastavio se ispred hotela Palas kada kada me je strpljivo saslušala da je “vrlo konkretan visoko ekonomski interes moje privatne firme Farmest sa belgijskom firmom Solvay pharmaceuticals Nemačka, Holandija i Francuskaposle višegodišnje izuzetno uspešne saradnje bezočno prekinula revizorska-savetodavna kuća KPMG Jugoslavija, savetujući Solvay-u (kao i drugim farmaceutskim kućama) da ne treba da poštuju Zakon o proizvodnji i prometu lekova SRJ (u delu koji se odnosi na registracije lekova. član 28, str.378, Sl.list SFRJ od 9.04.1993.). To je praktično značilo da treba da odustanu od otvaranja firme Solvay ltd u Jugoslaviji iako su to želeli, te prebace pravno valjano zasnovano poslovanje sa svog generalnog zastupnika Farmest doo na crno tržišpte lekova. A Farmest je oktobra 1999. podneo tužbu protiv KPMG Jugoslavija, da bi je kasnije proširivao shodno učesnicima u kriminalu koji su se hronoški uplitali u predmet.”

Tako je 24. juna 2005 u Savetu za borbu protiv korupcije Vlade Srbije zaveden “moj” dopis pod imenom “Top business kriminal – KPMG” .

Vremenom mi je “od Vlade nezavisan” odgovor gdje Verice Barać, za mnoge najvrednije poštene osobe na našoj javnoj sceni, postajao sasvim opravdan zato što Kabinet premijera (premijer u množini) Vlade Srbije, baš kao i druge institucije i sudovi nisu izgleda bili “zavisni” da na dopise Saveta za borbu protiv korupcije tj Verice Barać i odgovaraju, a još manje da nešto konkretno (pozitivno) i urade!

(Inače, nije mi nikada bilo nelogično što je baš Zoran Đinđić “osnovao” ovo “vladino odeljenje” jer na silne dopise, faksove i mejlove koje sam mnogo pre osnivanja Saveta dostavljala preko profesionalne i ljubazne pravnice Pisarnice Vlade Srbije, gdjice Mirjane Jeftić, i to uglavnom šefu Kabineta premijera Đinđića, Kolesaru nije bilo niti slutnje da će biti odgovoreni, a preko pravnice Mirjane Mađešić u “Krunskom” DS-u nije se moglo stići do Zorana Đinđića ni da nosiš “spas Srbije” a kamoli zdravo zrno jedne od najplodnijih kompanija na svetu (pa mi je Zoran bio smešan kada je u Sloveniji apelovao na internacionalne farmaceuske kuće za povratak u našu zemlju, a one nikada nisu ni bile otišle jer su lekovi bili izuzeti od sankcija!!!)

Antikorupcijski potpis gdje Verice Barać tako se našao na “mojim” dopisima upućenim Privrednoj komori Srbije, Vrhovnom sudu Srbije (nadzorni odbor), Ministartsvu pravde (Zoran Stojković), Savezu računovođa i revizora Srbije (Pero Škobić, koji su jedini odgovorili potvrđujući tačnost tvrdnje Farmesta), Republičkom javnom tužilaštvu (Slobodan Janković), Kabinetu predsednika vlade Srbije (savetnik za predstavke i žalbe), Specijalnom tužilaštvu, Visokom savetu sudstva.

A moj se “mali” potpis u dogovoru sa Savetom za borbu protiv korupcije našao na dopisima upućenim Predsedniku vlade Mirku Cvetkoviću, potpredsedniku Vlade Ivici Dačiću, Nadzornom odboru Vrhovnog suda Srbije i u tim dopisima urgirala sam odgovore na dopise koje im je Savet upućivao!

Našao se i na dopisu „Farmaceutska industrija – Predlog“koji sam dostavila Savetu za borbu protiv korupcije Vlade Srbije 18.08.2008, a napisala sam ga na usmenu molbu g Zorana Gavrilovića, zaposlenika Saveta, od 6.avgusta 2008 sa za Savet napišem šta mislim kako srediti farmaceutsku industriju koja je u lošem stanju.

A ime novinarke Tabloida, lista protv mafije, Nataše Jovanović našlo se na „mom intervjuu“ – njenom članku „Gde nema propisa, caruje mafija“, objavljenom u br. 113, od 26.10.2006, a na koju me je novinarku takođe uputio g Zoran Gavrilović iz Saveta. Taj je tekst završio iz mojih ruku u mnogim sudskim procesima, i u mnogim kancelarijama i faks aparatima ninstitucija.

Moja se malenkost nije nažalost našla na obećanim sastancima sa Odborom Saveta da iznesem predmet pred Odbor, niti u zvaničnoj javnosti, niti na obećanoj pripremi dela o farmaceutskoj industriji na sajtu Saveta, čak ni sastanak sa gdjom Vericom Barać tokom godina mojih povremenih dolazaka u prostorije Saveta nisam uspela da upriličim, ali sam se sa gdjom Vericom Barać našla ponovo na ulici, i to kod Londona na pešaškom prelazu!
(Eto, „u se i u svoje kljuse“ ponekad deluje i samo!)

Shodno svojoj prirodi koju smo mnogi od nas sa velikim poštovanjem upoznali kroz medijske razgovore koje je vodila u cilju borbe protiv korupcije po mnogim pitanjima, gdja Verica Barać je naravno odmah uzela moj predmet, i dala nalog da se dopis uputi KPMG-u, ali to nije nikada učinjeno. Moju „poštansku želju“, međutim, ispunila je,kao i uvek, pravnica Katarina Savić, te je predmet odavno poslala Visokom savetu sudstva, naravno sa Vericinim anti-korupcijskim potpisom. A o Visokom je za sada izlišno i govoriti, barem onima koji čitaju novine!

Nadam se da će Savet i Agencija za borbu protiv korupcije imati sluha i odgovornosti da predmete Saveta za borbu protiv korupcije kojima je Verica Barać dala svoj pečat, a koja nas je prerano napustila sa ovoga sveta, privedu pravdi i svakako materijalnom obeštećenju.

A ja kažem: Hvala! Hvala Verici Barać za svaki potpis...

Jasna Zagorac Simonović

Beograd, Srbija24.03.2012